Branič

отр . 538.

б р а н и ч

број 9.-—18.

ударен пушком или ножем у главу код слепо-очне кости. Стојиљко се опажа да је још жив, али говорити ништа не уме. Убујени је и опљачкан. Зликовац још није нађен, али се трага за њим". Лекарсни иреглед — сведоџба. На глави, и то на десном слепом оку, пружа се скоро хоризонтално, у дужину до 5 с. м. један крак троугласте ране, чији други крак, дугачак до 3 1 / 2 с - м - и Д е на ниже од предњег краја првог крака. Околина ране, као што се при сечењу види, пуна је изливене крви у околна ткања. Кост је неправилно разбијена. На том месту мождана маса, непосредно испод ране и од прилике за 1 1 2 см. у дубину, повређена је, испуњена изливеном крвљу На левој страни чела горе, има до 4 см. велика, до 1 см. широка разјапљена рана. На том месту кост је такође разбијена а у околна ткања разлила се крв. Доња вилица оно средине расцеиљена је. Индивидуа је умрла насилном смрћу, а повреда је дошла од ударања ћошкастим и тупим оруђем. Узрок смрти лежи усљед повреде мозга." Тужба синовца убијеног. Таса Илић, из села Игришта, синовац повређеног Стојиљка, позван од среске власти, изјавио је тужбу против убице његовог стрица. »У прошлу среду, вели он, . 24. маја 1896 г. мој стриц, убијени Стојиљко. који је служио у селу Ку г куљевце, и свој рок до Ђурђева-дне дослужио, пошао је кући својој у село. У путу, нападнут је од непознатих разбојника, бијен, тешко повређен и похаран. Ја највише сумњам на његовог газду Петра, јер га је он и пре злостављао, а сумњам и на Николу Стојановића — в Немог <( , јер је он комшија наш. Молим среску власт, да трага за убицама и да их по закону казни. Искази сведока. Сви позвани сведоци, које је доцније синовац убијеног именовао утврдили су и показали : Да су чували говеда на утрини села Кукуљевца, а на утрини званој »Шумица". Око подне, дошао је и Никола Стојановић — »Неми", из Кукуљевца, и онде у близини ограђивао једау своју ливаду. Овог истог дана 24. маја после подне, а пре икиндије, прошао је онуда путем и убијени Стојиљко. Ту је се састао са Николом, мало поседео, пили воду, на једном кладенцу, па је Стојиљко продужио даље путем и отишао, а Никола — »Неми« остаде код кладенца. Но мало после тога, Никола узе сикиру на руку, и оде у правцу реке »Сушице", а где оде после. не видесмо. Кад одвратисмо нашу стоку, и вратисмо се где је Никола радио, гуњче му беше остало на брестићу обешено а њега не беше, доцеије он се опет вратио, и носаше сикиру са собом. Исиит Ниноле СтојановиКа — Ђ Немог". Пошто је Никола глуво-еем, те не може и не уме говорити, то је питан преко ту-