Branič

број 9.—18.

б р а н и ч

отр . 539.

мача, жандарма Стојана, који је на служби при среској канцеларији, а који разуме (!) помоћу мимике са њиме разговарати. На те његове покрете, почео је Никола да мумла и рукама показивати, а тумач је то превео, и рекао да значи ово: »Ја нисам сам, вели Никола — „Неми", него сам у друштву са чуваром поља Ђорђем Митићем, убио Стојиљка, убили смо га за то, да му узмемо иаре. Узели смо му две банке, па утекли, али је сав новац узео пољак Ђорђе па утекао у планину. Убили смо га на путу идући »Дрводељи", између једне њиве, ко.ју преграђује трње од друма, а са друге стране шумарице. Ми смо се договарали за ово али како: није могао тумач да објасни, јер га није разумео (! ?!) Именовани тумач Стојан Миленковић, из Кукуљевца, заклео се пред судом, да ће у свему власти казати истину, што на питање буде одговорио и казао окривљени и ту је заклетву извршио пред свештеником. Накнадни исиит окривљеног Николе — „Немог (( . Питања су чињена, преко тумача па он изјави: »Сад окривљенп вели, да нпје он сам убио Стојиљка, него још два друга заједно са њим, а та два човека, кад би видео, могао би их показати. Окривљени га је ударио сикиром, а друга двојица сикиром у главу. Паре смо му отели, али мени нису дал и". Кад је узет окрпвљени Никола, на Формални иснит код исљедне власти, он је сада опет преко истог, заклетог тумача, овако показао своју кривицу : »Ја сам сам тукао и злоставио Стојиљка, а не у друштву са киме. Ја сам га код пута дочекао и сикиром ударио у главу, па пошто је пао, узео сам му новац и два пакла дувана. Бегајући оданде кући странпутицама, наишао сам у пољу кукуљевачком на неког човека и дао му новац, пошто ме је овај преварио, да ће ми га дати доцније. Са С толјљком сам у почетку ишао заједно, а после кришом поред њега и за њим. Што сам ранпје казао да сам имао друштво и са њима извршио убиство и нљачкање то није истина и тумач ме је рђаво и иогрешно разумео (?!!!) . Кајем се што сам учинио, али сада, што би, не помаже више", Начелиик среза лесковачког, оптужио је првоот. лесковачком суду овог Николу коме је 20 година, за то, што је, ио подне, 24. маја, око 3—4 сата, на међи села Дрводеље и Кукуљевица, на путу, злоставио и тешко повредио Стојиљка Илића, ударајући га сикиром по глави, од којих је повреда Стојиљко и умро. Његова кривица, доказана је пригнањем, а саучесника нема. Оптужени је Никола глуво-нем, те о свима околностима, због тог свог недостатка, није могао да се испита, али се ииак(!) из