Branič

број 9. —18.

Б Р А н и Ч

отр . 541.

преко тумача, пошто је оптуженп глуво-нем. Али, како је оптужени то своје признање порекао, пред поротним судом, и преко тумача разговетно (!) показао суду да је дело ово учинио човек, кога он ио изгледу оаисује , и како није код оптуженог нађена секира, са каквим траговима од извршеног дела, нити су се на телу нашли трагови од извршеног убиства, — то поротни суд узимајући у обзир, да је оптужени могао имати секиру, и због тога што је тада оправљао и ограђивао имање своје, као и то да је као сулудаст, махао сикиром. на сведока Николу — дечка, у другој цељи, а не да застане, не би ли ово дело извршио без ЕБеговог знања (јер сведок Никола — дечко тврдио је, да је оптужени Никола, махао сикиром на њега, кад је овај ишао путем, да стане), — то поротни суд, према свом убеђењу основаном на извиђању ствари и по својој савести, изрекао је: да оитужени Никола за ово дело није крив (( . Државеи суд, према оваквој одлуци поротног суда, приступив примени зак. прописа над оптуженим Николом, нашао је, да се на њега у овом случају има применити пропис § 241. крив. суд. пост., — па је за то и пресудио: да се оптуженп Никола Стојановић — Неми, за ово дело ослободи сваке казне као невин. Касац. суд у III. од. свом', састављеном из судија А. С. Јовановића, Ђ. Симића, Ст. ПетковиКа, М. Ј. Марковића, С. В. Симића, расмотрив по жалби држ. тужиоца акта кривице Николине заједно са пресудом лесков. првост. суда, којом је оптужени Никола ослобођен казне као невин, нашао је да је иста пресуда на закону основана па је својим решењем за снажну проглашава а жалбу одбацује •— § 274. крив. суд. пост. 1. Уверењем општ. суда и оптужбом исљедне полиц. власти, утврђено је било, да је оптужени Никола душевно као сулудаст. 2.) Поротни суд у одлуци својој признао је да је оптужени Никола, као сулудаст махао секиром. 3.) Неосиорим Је Факат, да је Никола глуво-нем. Према свему овоме, ми мислимо, да је, оптуженог Николу требало послати на ироматрање лекара психијатра, који би најиравилније као стручњаци, оценили његово душевно — стање, па према томе и сам Факат његовог иризнања да је дело извршио, па после да није. Ну, правда је овим ипак задовољена, јер ју је и највиши суд одобрио. Никола је 18. септембра 1897 год. пуштен у слободу, кући својој, и ако је здрав душевно он ће се поправити, јер је избего можд а заслужену казну, а ако је сулудаст , као што му село тврди, он ће опет чинити разбојништва и убиства, па прво иризнати, па после одрицати.