Branič

стр . 540.

б р а н и ч

врој 9.—18.

његовог казивања и саме радње могло утврдити, да је ово дело учинио смишљено, и да му је намера била(!Ј да Стојана остави на месту мртвог. Овим својим радом оптужени Никола, створио је кривицу, која се казни по § 241 тач. 1. с обзиром на II од. § 242. и § 58 каз. зак.Ј јер нема пуну 21 годину. Оптужени Никола није до сада осуђиван; али је по уверењу дотичне општине вазда био сумњив , познат телесно за здравог а душевно као сулудаст! Суд је усвојио квалиФикацију дела и докасе изнете против оптуженог Николе, које је полиц. исљедна власт изнела, у својој оптужби и решењем својим, ставио је Николу, под поротни суд, притвор и оков. Државни тужилац, према поднесеном списку доказа у смислу чл. 15 зак. о пороти, тражио је да поротни суд оптуженог Николу огласи за крива, а државни суд да га осуди на заслужену казну по § 241. тач. 1. С погледом и на II. од. § 242. каз. закона и чл. 12 зак. о аороти. Дан иретреса 30. јула 1896 год. 1.) Државни и ириватни тужиоци, тражили су да поротни суд огласи оптуженог за крива, а државни да га осуди на заслужену казну и плаћање трошкова; деци убијеног да плати издржање, погребне трошкове итд. ' 2.) Оатужени Никола, преко заклетог тумача, навео је, »да је он код полиц. власти иризнао да је он ово дело учинио, но данас код суда то не аризнаје, већ тврди да је ово дело учинило непознато лице, које је било на коњу и наоружано (!) с пушком, и да је са кундаком од пушке ударало и убило Стојиљка, па пошто му је однело паре, да је онда побегло. Лице које је то дело извршило, омалено је, са малом брадом а великим брковима(?) на себи је тај човек имао тесне чакшире са гајтанима, на ногама опанке, на себи је имао „леденик® (куршуме) а на глави имао је сламни шешир (!). Бранилац оитуженог, тражио је да суд поротни огласи његовог клијента за невиног, а државни суд да га ослободи сваке казне, — јер нема доказа да је оптужени учинио ово убиство, пошто и сам оптужени не иризнаје дело иред судом; као најмеродавнији, за оцену кривице опгуженог. »По свршеном претресу, поротни суд је узео у оцено изнете доказе како за, тако и иротив оптуженог, па је нашао : 1) Да овди према актима чињене истраге, увиђају полиц. власти и протоколу лекар. секције стоји дело разбојништва. 2) Да против оптуженог Николе, као учиниоца овог дела, стоји изнесено само његово иризнање код аолиц. власти, исказано