Branič

стр . 728.

б р а н и ч

број 19.— 24.

исто, или је самс нешто од тога међусобно исто, те у каковом односу стоји међусобно то четворо, то се не разабире. Слиједећа алинеја говори једино о прирођењу, дочим опет даљња алинеја гласи: »јмб сг»г< аНз могло се добити доцнијим фактом још на два. начин а: иутем еггопз самзае Но, о којој смо веК. говорили, и иутем нарочите концесије од надлежне власти или орг ана". Дочим је у алинеји пред тим рекао: «7а (т. ј. прирођење) концесија(\\) ирава грађанства Затим наставља у овој другој алинеји: Ипг со1опгаггГ и X. ЈмпгапГ аоред ових могоше га добити и на друге много ла.кше начине, који нгс много иотсе&ају на данашњу еа нредну натурализацију . . ." Ну ипак не наводи овдје те друге начине, на које могоше 1|а1лш еоЈошагп и 1 ј . Јип1ап1 добити право грађанства. Затим каже: »Робови добиеају ираво грађанства иотиуном и иравилном манумисијом Затим: „ Јиз сгоИаИз, за време Краљевства, даваху куријске скуаштипе ; за време Реаублике, у иочетку скуиштине центуријске а затим тривске, дакле сам народ /јиваи рориН), или магистрат кога би народ на то овластио. 3а време Царства то се ираво добивало Ђепе(Гсго рппсгрГв, и то много лакше него за Реиублике«. Дакле колико и коликоврсних је било доцнијих аката и Факата, којима се је стицало јиз стШЈв? На стр. 146.—148. имаде неки: (( § .4. Разне врсте ро6ова». Овдје се вели: Ђ Тако ире свега робови се разликују на: аеггп аНсијиа и на вепп згпе Логпгпо к (стр. 147. ред. 4.) затим : В У ову врсту робова (т.ј. робова аНсијиз) долазе; 1. ветог отШпагИ, који вргие разне иослове .. .", затим набраја послове ових робова, па на.ставља: » .. . Ови и овакви робови (т, ј. аегуј огсИпаги) често воде надзор над осталим робовима истога госиодара, који врше друге и теже иослове.' Ти други робови често сачињавају ресиИит оних ирвих робова и зову се зетог гпсаги. 2. зепг риМгсг, зет1 рориИ готапг, вегог геГриШгсае . . .» Гдје је подлога диоби робова у зегУ1 аНсијиз, и аегуГ риђНсЈ, је ли је њима исцрљена читава врста робова а'Псијив, који не би спадао нити међу 8ег\а огсНпагП нити међу зег\а риППсЈ, не може ли зегуив огсПпагЈиа бити и зегуиз рићНсиз ? Сви ови примјери показују у првом реду тек, да г. писцу није много стало до реда, те да испремијечава садржину читаве књиге, садржину појединих одељака, те међусобну свезу појединих мисли, како му се случајно када свиди, ну има примјера. да г. писац не мари много нити за логичну свезу унутар појединих миспи, имаде примјера доста чудноватих логичних дедукција. Г. иисац нарочито радо меће у неку узрочну свезу реченице, које или не стоје у никаквој свези или се њима тек у различној Форми увијек једно те исто каже.