Branič

број 19—24.

б р а н и ч

стр . 727.

Као што имаде примјера, да се г. писац не држи ствари, о којој би имао говорити према наслову дотичне тачке, §-а и т. д., исто тако имаде такођер примјера, да г. писац ухвати једну мисао, нане дотеравши је до краја, напусти је, и ухвати опет другу мисао. Тако: На стр. 149. говори г. писац у неком §-у 1. о ингенуима, у §-у 2. на стр. 150.—159. говори према наслову §-а о ослобођеним робовима (1Њег1лш-ма, КћегМ-ма) У том 2. §-у каже: »У ову класу долазе он а лица која су ослобођена роиства, . . .«, затим говори поближе о лицима, која долазе у ову класу. Друга алинеја почимље: и Разликовање Римљана на гпдепт и ИђегИт, имало је значајних иравних иосљедица у арантици. Јпдепи . . . .», затим говори о друштвеном положају ингенуа, а иза тога и о друштвеном положају либертина. Трећа алинеја гласи : Ђ Правни иоложај ослобођених робова даје се иосматрати са двојаког гледишта: кад ослобођеног роба иосматрамо као члана друштвене заједнице . . . и кад га иосматрамо са гледишта односа ирема томе бившем госиодару № . Мислило би се, да ће сада говорити о положају роба посматраном са једнога од тих гледишта, а затим посматраном са другога гледишта. Међутим г. писац набраја у слиједећој алинеји: »Права која је обухватао сариГ једнога Римљанина. ...... У даљњој алинеји каже, да су ингенуи имали сва та права, која је обухватао сари1; једнога Римљанина. Алинеју за тим почимље г. писац: ,, ^ЊегИпи-ч; јига ра1гопа1из. —", а говори у њој о том, која од права, која је обухватао сари[ једнога Римљанина, имаду либертини. Из реченога у тој алинеји закључило би се, да имаду ограничено јиз соппићп, јиз Пћегогит, а да не имају јиа ћопогит, дочим се о јиз соттегсп не говори нити рпјечи. Ну алинија иза ове гласи: „Од свих оних ирава, која има гпдепиз, ИђегНпиз има само ограничено јив соппићИ и иотиуно јиз соттегсИ а . У слиједећој алинеји говори о односу либертина патрону, а почимље ту алинеју са: Ђ Па иослетку . . 0 тим јига ра1;гопа^из говори кроз три алинеје (једну страну), затим на стр. 153. говори, како је либертин могао стећи положај ш§епи-а, на стр. 154 прелази на разлике међу појединим врстама ослобођених робова, те о том говори на 4'-/ стране. На стр. 172, имаденека: ^ГлаваП Стицање и губљење ирава рим. грађанства". Та глава имаде 2. тачке: „ I. Стицање 8 «11. Губљење Ђ . У I. тачци вели, да се је јиз ст^аШ могло добити'на два' начина: а рођењем или доцнијим актом «. Затим у двије алинеје говори о том, какосејејиз стШиа могло добити рођењем. Трећа алинеја почимље са » Доцнији Факт . . . Тај се доцнији акт огледа у ирирођењу или натурализацији, асИесНо, јиааит рориИ". Да ли је прирођење, натурализација. асИесЈш 1 јиНит роризв једно те