Branič

број 19—24.

б р а н и ч

стр. 739.

пи1а 1пуеп1а1иг; пат аНогцпп поп тјпиз (|иат ех с1о1о, ех си1ра ^шз^ие ћав 1е^е 1:епе(:иг. <( Шр. XI. има наслов: „<1е 1и1еП8.' 1 ХЈ1р. XIX.: п с1е ЛотЈпПб гегит е4 ас^шзШошћиз гегит," а Раи1., V. 1. „с1е НћегаП саиза." На стр. 265. вели, да се је законско туторство агната звало Ђ 1т. рег еттепИат 8. ргора1а.т Оаша, I, 16к. — 1Ј1р XI, 4.« Тога назива тој тутели не дају међутим нити Оашз I. 164. нити Шр. XI. 4 На стр. 266. вели, да се 1и1е1а ра!гопогит зове Ђ 1и1е1а рег сопзециепИат,* те се и опет позивље на врло много уломака, од којих даје то име тој 1и1еН једино Т71р., XI. 3. На стр. 299. каже, да сига ћопогит уеп1г18 потјда „ арестаје кад се то дете роди (8. В1д., XXVII, 10.— 4 8. Вгд. XXVI, 1)" Ну нити један нити други од наведених уломака не говори о престанку сиге ћопогит уеп1п8 потјпе. На стр. 301. каже, да »старатељ има араво на накнаду издатака учињених за иуиилни рачун ... и то његово араво санкционисано је тужбом асИо соп1гапа педоИогигп иИШ," те се позивље на: »25. 1Нд., XXVII, 3.— 5. § 6. Бгд XXVI, 7. 1. 21. Б. <1е 1и1;е1ае е! асИопЈћиз сНвЂгаћепсНз, е! и1Ш сигаИота саиза асИопе 27. 3. гласи : „>Јоп 8о1ит 1:и1е1ае рг1\'Не§-1ит с!а1;иг 1п ћотз 1и1ог18, 8ес1 е11ат е1и8, ( јш рго 1и[е1а пе§-о1чит ^евзИ; уе1 ех сигаИопе рирШаеуе, 1шмо81 Гигјозаеуе (1ећећЈ1иг, 81 ео потте саи!ит поп 811;.* На стр. 31. вели: Ђ Ово се мишљење не иодудара с онои Помионијевом /§ 5, 1ш1., I, 2.) нааоменом . . . . к Како долази Помлоније у Јустинијанове институције? На стр. 44. вели: Ђ Тако Цицерон 1 вели, да су оирдјељаји о иогребним трошковима узети из Солонових закона, а они о сахрањивању од Хераклита.« У опасци 1 .-позивље се на: 1)е 1ед. II. 25ј XVI, 26." У с1е 1е§:. II. 25. не говори се нити о Солоновим законима нити о Хераклиту. Ну поједине књиге <1е 1е§-ј))и8 дијеле се на два начина, од којих се један означује са арапским други са римским бројкама. У том али случају је г. писац цитирао по римским лројкама, те се у 1)е Јео 1 . II. XXV. збилја говори нешто о Солоновим законима. Уломак „XVI, 26. к је немогуће пронаћи, јер с!е Је^Љив не има 16 књига. Као што г. писац често цитира погрјешно изворе, исто тако цитира он погрјешно и стручну књижевност. Разлика постоји само у толико, да се г. писац позивље на стручну књижевност још ређе него на текстове. Истина је додуше, да на почетку многих глава. §§-а и тачака наводи књиге, које су о дотичној ствари написане, истина је такођер, да је. на почетку књиге навео доста знатан број књига о римском праву. Ну штета је само, што 48*