Branič

број 19—24.

б р а н и ч

отр . 749.

или једно од другога или од некога. заједничкога. аретка а . Дакле без правнога нормнрања нема сродства. На стр. 261. каже, да је » туторство јавна дужност, ио којој су извесна лица зиг јипз и римски грађани иозвата, да, у сфери односа грађанскога живота, указују ио аравилу бесилатно, сталну иомоК и заштиту другим лицима зиг јигГз, такође римским грађанима, која су. несиособна, да се брину сама о себи и својим интересима". Овдје према томе тражи, да буде тутор лице зш јиг18 и да буде римски грађанин. Ну на стр. 269. више не тражи, да буде тутор лице вш јигјз, на стр. 279. пако изрично дозвољава, да може бити тутором и лице, које није вш јипа. Код захтјева, да тутор мора бити римски грађанин, остаје истина јоште на стр. 269 , ну као разлог тога захтјева наводи нешто, што на другим мјестима и сам признаје, да не стоји, т. ј. наводи то, да неграђани нису имали јиз согатегсн. Да пако могу бити Латини Јуниани — дакле неграђани — туторима доказују Рга°рт. Уа1лс. 193. На стр. 119. каже: Ђ Тај идеални субјекат (т. ј. субјекат правнога лица) може имати двојаку стварну иодлогу, којом се његова егсистенца манифестује с иоља: или извесан скуи физичких лица, или извесну имовину. У ирвоме случају имамо кориорацију ипгпегзИаа регзопагит, у другоме задужбину итоегзИаз ђопогит". Овдје се види, да си је г. писац, као што си је измислио читати конструкцији јуристичких особа, исто тако измислио и разлику међу корпорацијама. и задужбинама, те је потоњима дао и лагински назив, којим се иначе задужбине не означују. Да не стоји, да се корпорације Нћ маниФестују скупом физичких лица, а задужбине извесном имовином, не има никакове сумње. У осталом та маниФестација је нејасна, нејасно је, како се може нешто замишљено маниФестирати скупом физичких лица, те опет извесном имовином. На стр. 120. сам г. писац признаје, да имаде и других правних лица осим корпорација и задужбина; — како се она маниФестују? Као што је г. писац почео гледе правних лица доносити врло оригиналне мисли, тако доноси опет на стр. 120. оригиналну деФиницију корпорације: и Кориорације су иравна лица, којима за иодлогу служи скуи више физичких лица, удружених ради иостигнуКа извеснога заједничкога кориснога и дозвољенога циља, с намером да образују иравно лице". Мало ниже означује поближе ту намеру: „ Намера удружених лица ваља да је уирављена на то, да се образује иравно лице, иомоАу којега пе се моћи иостићи неки заједнички циљ, који Тге служити на корист не само сада■њим члановима кориорације већ и будућим генерацијама; али