Branič

број 19 — 24.

н р а н и ч

отр . 751.

■бјективном смислу тек двије стране, с којих се посматра право. Дакле се према пишчевом мишљењу називом л право (( означује само један појам. У том смислу г. писац одмах у слиједећој алинеји манипулира са називом права, када каже: » Појам о праву обухвата ова три елемента: субјенат или лице, које је његов носилац; објекат, на који је оно уарављено, и санкцију". Истина је додуше, да новија знаност римекога права у Француској не обичаје истицати разлику међу правом у об.јективном смислу и правом у суб.јективном смислу. Тому је разлог то, што Француз, служећи се називом и с1го11" (право <( . употребљава тај назив правилно еамо, да њиме означи нраво у субјективном смислу, дочим се, да означи право у објективном смислу, правилно служи називом ),1 о 1 (( . Ну нигдје нити Француски правници не кажу, да су право у објективном смислу 1 о 1) и право у субјективном смислу > 1 г *< ј ЈI тек двије стране, с којих се може право иосматрати. Истина је такођер, да имаде и Маупт: 'Соиг8 с!е с1го!1; готајп 1. стр. 377. о елементима тто.јма права сличну реченицу цитираној реченици, ну Маупг не каже, да право обухвата 3 елемента, него каже, да идеја права претпоставља троје, не каже, да је 3-ће од тога »запкшја«, него каже: „е!; 3° е11е ех1§-е дие сеНе уо1еп1:е воИ гесоппие е1; ^агапПе раг 1а 1о1 (( (и З-Ке она претпоставља, да та вол>а — на име субјектова — буде признана и зајамчена по праву у објективном смислу. У опасци 1 вели Маупг изрично, да он овђе ријеч „ 1а, 1о1 (( употребљава у смислу скупа правила, која творе право једнога народа, — дакле у оном смислу, у ком ми употребљавамо ријеч право у објективном смислу). Ради тога, ма да су си Маупг-еуа и пишчева реченица цо Форми врло сличне, оне ипак имаду различну садржину. Маупг-еуа реченица посвема тријезно говори о праву у субјективном смислу (1. и 2.) и права у објективном смислу (3.). Санкцију бар сам г. писац означава на стр. 19. као део закона. Да пако оно, што се разумијева под ријечју ».чапсИо® није поднипошто исто са оним Маупг-еујт З-ћим. не има никакове сумње. Како г. писац схваћа јуристнчке особе — правна лица, јур је наведено. На стр. 145. каже г. ппсац: Ђ Отуда је оно иравило : да роб није сиособан иутем уговора обвезати својега госиодара; таква обавеза остаје без дејства и то не само ирема госаодару, веЖ и арема самом робу, бар док је он у роиству; а кад буде ослобођен онда се таква обавеза од ириродне иретвара у цивилну обвезу а . Дакле природна обавеза је по пишчеву наводу без дејства. На стр. !48.каже: „Флорентиноваодредба слободе, као : ЛЋ ириродна моћ за радње, које не забрањује ни ираво нити иноја друга