Branič

број i .

књижевни преглед

стр. 89.

у наше време јогп увек пепрестано расте. Ми нисмо имали могућности да сазнамо, да ли је и наша отаџбина прнступила овој конФеренцији, т.ј. да ли ју је накнадно иотписала.

Субо.тић Вој. М. д-р. Један случај симулације лудила. — Лудило г&њања., убиство и иокушај убиства. Београд (држ. штампарија! 1900. 8° 59 и 21. Секундарни лекар у болници за душевне болести у Београду,писац ових прилога већ је довољно познат нашим читаоцима са својим досадашњим радовима. Ови његрви радови, који се појављују као прилози грађи за судску психијатрију, и који треба да образују засебну збирку посматрања Из болнице за душевне болести у Београду, заслужују нарочиту пажн.у пашнх криминалиста, те ради тога и сматрамо за своју дужност, да на н.их свратимо њнхову пажњу. Ирви од ових }>адова објављен је пајпре у »Срћском Архиву за Целокупно Лекарство," други у „Полицијском Гласнику«. У првоме је доказано, да је неки Милован Николић из Цикота (окр. ужички) спмуловао лудило, те је за тим осуђен на двадесет годипа робије; у другоме, да је Вел.ко Тогаић из Мрчајеваца (окр. рудш1чки1 извршио повреде два лица од којих је једно умрло у наступу лудила, које га је за тим потпуно обузело, те се и сад налази у болници. Не знамо. да ли ових књижица има у књижарском саобраћају ни колика им је цена.

ЗИо^гс с1-г Јозгр, 81о1>ос1а Уо1је г Кахпепо Рга^о. 7,адгеђ (кга1ј. гета1ј«ка Цзкага) 1898. 8° 25. Случајно је пропуштено, да се у своје време обрати пажња пашим читаоцима на овај говор нашега уваженог колеге у Загребу, што га је држао као ректор овеучилишта још 18 октобра године 1898. У обиму, који (е условљен оваквом природом г. Шиловић иам изјјоси у збијеним. али врло јасним потезима велики проблем о слободи воље, у колико оп занпма правника, па се, нзлажући разне иогледе, придружује онима који су присталпце тзв. релативног индетерминучна у овоме питању, дајући за то и своје ]>азлоге.