Branič

ИДЕЈА О ПРАВУ

439

строга заповест, не нападати наслободу другога, оно што је довољно да се оснује право. Да су логика, интерес, натурализам, немоћни, узети сами за се, да конституишу право, то нико није боље показао него сам Фуиле, темељно, јасно и убедљиво, пре него што ће доћи на то својим с шственим закључцима. Ако ни један од ових елемената сам за се нема потребан ауторитет, немају га ни кад се сједине. Налазимо се дакле озбиљно пред двема пропозицијама само: идеал правде, који човек има у себи; незнање у коме је од првих почетака и спасоносни страх, који отуд резултује. Идеал је извесно у нама, али да би идеја о правом била радљива, мора се састојати у веровању да постоји право а не да сматра право као ствар чисте имагинације, као илузију коју се труде да растуре теорије еволуције, на пример о наслеђу. Можемо ли бити праведни а да не верујемо у правду? Веровање у какву ствар је^те еквиваленат ствари као мобил владања. Тако је са веровањем у слободну вољу, отаџбину, човечанство, науку, у саму баш религију која изгледа да се најмање ослања на разум. Кад се у њих верује, то је као да су биле истините. Али је веровање врло различно од чисте идеје. Она је већ почетак радње, психологија то доказује и ми то не споримо, али почетак само, почетак, са којим, већином, не иде се далеко. Идеја има највише акције на запуштене цухове, јер тек што се код њих појавила или је надахнута, постаје веровање. За духове који су навикли да философирају (и лепа књига: модерна идеја арава неће учинити да изгубе укус) постоји провала између идеје и радње. Али у осталом за нас све, философе или не, овај је прелаз из идеје у акцију тежак, кад идеја захтева жртву; не зависи управо од човека потпуно, срцем и душом, да на то пристане, и ладна идеја одвојена од сваког веровања у стварност не може да повуче вољу. Истина је да г. Фуиле не пренебрегава срце човечје. Он рачуна на симпатију. Наша свест опажа свест другога; нећемо његову патњу, хоћемо слободу, право за њега. Али нам наша свест још боље улева да она не опажа свест другога; пре свега нећемо да се патимо, хоћемо слободу за нас, независност пре но што то пожелимо другом; на ово је бар на-