Branič

ННСЛЕДНО Г1РР\ВО

по нашем грађанеком законику ИАНПСАО — АНДРА ЂОРЂЕВИЋ —

101. — 3) Фидеикомисарна с у п с т и т уц и ј а. — П о р о д и ч н и ф и д е и к о м и с. — У Римском је Праву фидеикомисарна супституција значила: 1) такво наређење умрлога: да је први, непосредни легатор био дужан да завештани му предмет (ствар или право) одмах, чим га прими, или тек по смрти својој или кад предвиђени догађај наступи, другом ком опредељеном лицу преда, а ово опет неком трећем и т. д., и 2) т. зв. универсални фидеикомис Ш(ЈекоттВбшп ћегесНШЈз, или, ћегесШаз МеЈсотгшззапа) а то је опет легат, који је имао за предмет цело наслеђе или само квоту истога и који је наследник, по наређењу умрлога (с!есијиз-а), имао да преда другом ком одређеном лицу било по смрти својој или кад предвиђени догађај наступи. У овом другом случају непосредно постављени наследник називао се: фидуцијарни наследник или фидуцијар, а онај други, који се том испоруком имао користити, фидеикомисарни наследник или фидеикомисар. Универсални је фидеикомис могзо имати више ступњева, тако, да је, по наређењу умрлога, први фидеикомисар имао, после своје смрти, другоме предати примљено наслеђе, цело или само неку квоту истога, а овај други неком шрећем, Бранич . 29