Branič

48"''

б р л ii ii ч

цима или пуномоћницима. Једном речи, при солидарној одговорностн, смрт једнога од властодаваца или пуномоћника повлачи са собом уништење пуномоћства.™ Не могу да пропустим, а да не приметим и то, да неки научари сматрају као заступништво и случај такве природе, кад се испуњење овлашћења има да изврши само после смрти завештаоца, нпр. да се подигне споменпк 121 С овим мишљењем не могу да се сложим с тога, што овај случај не представља појам заступништва, чак нема ни једног услова, који се тражи за постојање заступништва. Лице, подижући споменик по завештању, то чини не као представник завештаоца, већ непосредно, или као лице обавезно ма по чему према завештаоцу, испуњавајући наруџбину (тосЗиз) завештаоца или пак као савесно лице, испуњавајући жељу завештаоца из осећања наравственог дуга. У првом случају, лице, цодижући споменик, врши обавезну радњу, од чијег извршења зависи даље постојање реалисаног већ акта. Лице ово ради у своју корист, а не као представник умрлога, јер из тога, да ли ће се подићи споменик или неће, не потичу никакве правне последице за умрлога, већ само за заинтересована лпца у пријему наследства; они — рођаци умрлога могу да траже уништење самога акта завештања (тестамента) ако дотично лице не изврши тос1из. У другом случају нема се шта говорити о заступништву, — ако неће, не мора да изврши тосЈиз, — не испуњавајући тоскз, не потичу никакве правне последице ни за њега, ни за умрлога, па ни за трећа лица. Гледиште, које је делим, брани и Лоран, који говори следеће : „Кога — вели он — пуномоћник у овом случају заступа н почиње ли он да представља лице, које је већ умрло." Могу да кажу, да то није умрли, кога представља пуномоћник, но да су то љегови наследници, које пуномоћник пред-

■Ј 20 У овом нстом смислу изражава се: Поб^доносцевч, — Из. § 58 сгр. 484 и Тгор1оп§ „Би Мап<1а1° Бр. 739. стр. 681 и Бр. 742. стр. 682; у том истом смислу има се разумети и решења руског Сената од 1881. год. Бр. 1. ма да се противу овога решења неонравдано и без икаква основа напада у руском журналу грађ. и крив. права° од 1883 год. књ. IV. стр. 22—2". 421 Тгор1оп§;—„Би МапЈаћ", Бр. 728. стр. 669; П о б $ до н с ц е вт>. — 1в. § 57. стр. 480 и 481; Д м и т р 1 и Азаревичг, Јв. в. II. стр. 156. 176 и Б а р о и а>, — тв. § 306. стр. 149 и 150 — „тапгјаћдт ров! тог1ет."