Branič

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ОДСТУИЕЈШХ МИНИСТАРА

505

1ше, јер би се по себи разумевало да лице, које никад није било у државној служби, кад одступи са министарског звања, не може се у њу ни враћати. У сваком случају, претерано је рећи да друга алинеја § 37. не захтева никаквог објашњења, Из скупштинске средине предложена је допуна. која уклања сваку сумњу 2 ): „исто тако она лица, која су дошла за министре са нечиновничког положаја, па на положају министарском нису провела десет година, нити имају укупно десет година указне службе чиновника, не могу се ставити на расположење нити примити што из државне касе." Скупштина је међутим потпуно усвојила владино гледиште, и решила да је § 37. довољно објашњен њеним предлогом. Најзад, и само законодавно објашњење садржи једну неодређеност. Министри који су били стављани на расположење по § 37., могли су у том стању ма колико времена остати. На то у објашњењу није обраћена пажња, и ствар је остала као што је. И данас влада има право да задржи министра на расположењу докле хоће. То отвара врата злоупотребама. Лако је могуће тим средством гонити противнике политичке, стављајући их непосредно у пензију или отпуштајући их, а присталице награђивати неограничено дугим расположењем. И онда одиста, тако протумачен, § 37» никакве гарантије не пружа министру, који би се одликовао самосталношћу својом. Ту опасност увидели су они сенатори, који су предложили, приликом претресања законодавног објашњења у Сенату, 3 ) да се § 37. дода нов, последњи одељак са овом садржином : „министри и посланици на страни могу остати на расположењу најдуже за шест месеци." Законодавни одбор, коме је предлог упућен, нашао је: „да не би било умесно, да се у истој сесији, у којој је Народно Представништво протумачило смисао § 37. закона о чиновницима грађанског реда, чине и неке допуне." Сенат се сложио с тим, и сматрао да се ствар „без повреде државних интереса" може одложити за доцније, кад се буде донео нов закон о чиновницима. 2 ) Ј М с1. с. 981. 8 )Дневникрада Сената КраљевинеСрбије за 1901. год. с. 644.