Branič

504

Б Р Л Н II Ч

ништа друго сем то што је у служби остао неколико дана дуже. За тим, законодавно објашњење § 37. везано је поглавито за прву његову алинеју, Оно се није дотакло једног тамног става из друге алинеје, који такође може различно да се тумачи. Није нам објашњено шта значи: министри и посланици „који пре тога ни у каквој државној служби били нису." Има ли се разумети, да они у опште никад нису били чиновници, или само да нису отправљали никакво јавно звање у тренутку кад су дошли на министарски положај. Разлика је осетна. Ако је реч једино о првима, онда они из друге групе не би се морали сматрати као привремени чиновници, њима би године, проведене на том положају, морале да се вежу са годинама, које су раније пробавили у државној служби. Чим министар улази у ред осталих чиновника, значи, кад је пре тога био чиновник па дао оставку, он, тим што постаје министар, поново улази у ред државних органа. Он би улагао у удовички фонд, он би долазио на расположење пошто сиђе с министарске столице, и то с оном платом, коју је раније имао. Ту теорију бранио је пред Скупштином кабинет г. Бг. М. Вујића у току дебате о законодавном тумачењу § 37. 1 ) тврдећи да је, у том погледу, § 37. потпуно јасан. Ми мислимо да такво мишљење нема довољно јаког ослонца у закону. Вероватније је да се законодавца није тицало раније занимање онога министра, који не служи државу онда кад се на то звање поставља. „Пре тога" може само то значити. Разлозима, које смо навели кад смо дефинисали правни положај министара који су привремени чиновници, додаћемо још тај, да, кад би тако било, онда цела друга алинеја § 37. постаје непотребна, у њу онда не би имало смисла да уђе овакав пропис: онај, који пре но што је постао министром није био чиновник, стиче права чиновничка тек пошто проведе десет година на министарском положају. Иначе законодавац не би био принуђен, да га изречно уврсти међ привремене чиновнике, о којима говори § 37. ш

Ч Стенографске белешке о раду редовне Народне С к у п ш т ин е за 1901., с 979.