Branič

прпво т знкони део У НЕМАЧКОМ ПРАВУ с погледом на римско, по Конраду, Козаку и Хајнриху Дернбургу од Драг. ЗељковиЋа, адвоката (2) Право на закони део осталих сродника овлашћени на закони део. Право на закони део удаљенијих потомака, родитеља и супруга у основи је тако исто регулисано, као и право на закони део деце покојникове. И за њих је, нарочито, утврђено, да и њихов пун закони део износи половину вредности њиховог интестатског наследнога дела. Ипак је, удаљенијим сродницима и родитељима право на закони део у толико отказано, у колико један потомак, који их искључује по законом реду наслеђивања, може за себе да тражи закони део, или у колико прими оно, што му је остављено §. 2309. грађ. зак. Њиховоје, дакле, право на закони део супсидиерно. Да би се супсидиарно право на закони део удаљенијих потомака и родитеља покојникових како треба оценило, узмимо случај, да се налазе једно поред другога четири генерације: отац покојников (опоручитељев) А; сам опоручитељ Б, који је, рецимо, удовац; два сина В. и Г. и унук од сина В, рецимо Е. 1. Први случај: Синови покојникови овлашћени су на закони део: а) Овде је правило, да право на закони део синова, конкуришући, искључује право на закони део унука и оца. Ово важи и онда, кад синови одбију свако примање из заоставштине покојникове, јер је Бранич 10