Branič

ПРАВО НА ЗАКОНИ ДЕО

153

изузетак за претходни легат (УогаизуегтасћИпзз) брачнога супруга: он се, у крајњем случају, одбија од заоставштине, кад треба да се израчуна закони део родитеља покојниковог, —- § 2311. гр. зак. Пример. А остави као интестатске наследнике: ода Б и жену В; оба су оптерећени са легатом од по 15.000 м.; као накнадни наследник за оца Б позван је његов брат Г; Б одбије наслеђе а жена В и брат Г приме га; Б тражи пун закони део, а В додатак закономе делу; актива заоставштине износи 32.000 м., од које суме долази 8000 м. на првенство женино; других дугова заоставштине нема, сем легата и законога дела. У овоме случају закони део очев био би 'ј 4 од (32.000—8000)=6000 м. а женин додатак закономе делу био би 1 | 4 од 32.000 — (8000+ '| 2 од 24.000 — 15.000) = 3000 м. 2.) Меродавна је вредност заоставштине"у времену смрти покојникове — § 2311. гр. зак. Потраживање законога дела остаје у потпуној својој висини и ако је актива заоставштине после, пошто је наступио случај наслеђа, смањена или пропала. Правило: да наследници јамче својом приватном имовином за дуг законога дела, као и за остале дугове заоставштине привремено или коначно, може у овоме случају добити велики практичан значај. Потраживање законога дела остаје по својој почетној висини и у обрнутом случају, ако је вредност заоставштине накнадно повећана. 3.) Ако у заоставштину улази какво непокретно имање, онда може покојник наредити, да се, при израчунавању законога дела, не узима добро у пуној вредности по процнни, но само у вредности његовога износа (Ег[га§зшег(;). — § 2312. 2311. гр. зак. 4.) Овлашћени на закони део може да тражи од наследника објашњење о стању заоставштине, па и инвентар заоставштине, осим, ако је он сам санаследник. — § 2314. гр. зак. II. 1. Ако су више потомака покојникових и један би од њих у случају интестатског реда наслеђа имао ради изравнања да принесе нешто, што је од нокојника добио, то је онда, кад се овај рачун изравнања и при одређивању законога дела потомака изведе: за-