Branič

154

БРАНИЧ

кони део сваког потомака раван половини онога, што би му по законом реду наслеђа припало на његов део наслеђа с обзиром на дужност изравнања — § 2316. гр. зак. Услед овога се и закони део, према положају случаја, или повишује или смањује. Пример. Удовац А дао је на име спреме својој ћерки Б. 15.000 м. а ћерки В. 5000 м; додније лиши он наслеђа обе ћери и позове за наследника 2.; његова заоставштина износи 20.000 м. У овоме случају, кад не би био рачун изравнања, могле би Б и В да траже као њихов закони део по '/ 4 од 20.000 = 5000 м. Али, кад се узме у обзир рачун изравнања, онда, у ствари, њихов закони део износи и то: за Б 1' 2 од (V. од [20.000 + 15.000 + 5000]- 15.000) = 1500 м. за В 7» од (V* од [20.000+ 15.000 + 5000]- 5.000) = 7500 м. При рачуну изравнања узимају се у обзир и такови потомци, који за своју личност нису овлашћени_ на закони део. Ако је у горњем случају А својој ћерки Б. отказао право на закони део, то њен закони део отпада, док закони део ћерке му В остаје непромењен на 7500. марака. Само такови потомци, који су се уговором о наслеђу одрекли права на наслеђе, не узимају се у обзир. -— § 2316 гр. зак. одељ. 1. реч. 2. Ако је потомак, који је овлашћен на закони део, позван као наследник свога претка, па његов закони део, но горе споменутом правилу, износи више но вредност остављеног му наследног дела, онда он може од санаследника овај вишак да тражи као додатак закономе делу, и ако би остављени му део наслеђа достизао половину интестатског дела или би га и прелазио. — § 2316. одељ. 2. гр. зак. Ако би у горњем случају узели, да је А поставио за наследницу 2 на З ј 4 а В на 'ј 4 , онда би могла В, осим њене четвртине наследнога дела, чија би вредност била 5000 м., још један додатак закономе делу од 2500 м. да тражи. 2.) Рачун изравнања, који је предузет у цељи, да се потомцима покојниковим одреди припадајући закони део, отступа од обичног рачуна за изравнање у томе, што се опрема, коју је покојник дао једном потомку, може и онда узети за изравнање, и ако је