Branič, Mar 01, 1904, page 58

Из Суднице ОЗвеза умрлога јемца, који није дао залоге, застарева за три године од дана уговореног рока исплате облигацијоног дуга, ако је јемац умро пре тога рока. — Признање дуга повериоцу од стране наследника таквога јемца по маси истога пред старатељским и неспорним судијом и пред избраним судом приликом деобе наслеђа, не прекида застарелост. —

По жалби тужилачке стране Бр. 16592. и тужене Бр. 16579. Касациони Суд примедбама свог II одељења од 4 децембра 1902. № 9993. поништио је пресуду Апелационог Суда са ових разлога: „По § 840. грађ. зак. ако би јемац умро такав који не би ни ручне залоге дао нити би своја непокретна добра у јемство потписао, онда за три године престаје уговор на јемство. Према томе, кад је пресудом првостеп. јагодинског еуда ода18 марта 1902. № 4935., коју ]е у свему одобрио и Апелациони Суд. утврђено, да је тужба за наплату дуга од јемца К. поднесена после рока одређеног за наплату, а то је после 1 новембра 1885.; да јејемац К. умро 17 априла 1882. а није никакву залогу дао, онда је суд погрешио кад налази да примени § 840. грађ. зак. овде нема места. Разлог Суда да туженој страни не може тај пропис користити, што § 840 грађ. зак. не долази у главу IV. трећег дела грађанског законика, која говори о застарелости, па да због тога не може ни бити речи о застарелости — отпада самим тим, што горњи пропис говори само о престанку јемства и о начину његова престајања, да кад иоверилац у времену означеном у § 840 грађ. зак. своје право не употреби већ пропусти, да и уговор о јемству тиме престаје. Суд је био дужан да оцени и то је ли поверилац, тражећи наплату дуга од јемца, односно његових наследника, пропустио рок предвиђен у § 840. грађ. зак. или не, и изведе последице које отуда произлазе, што овде није учинио.