Branič

24

питања о застарелости, којом се тужена страна може да користи по својој увиђавности." „Поднесена тужба у овјј је тачци непотпуна; јер тужилац није хтео да определи време задужења ни на нарочито питање Суда, на протоколу белешке Бр. 11023. Зато је дакле, у основу неумесна и сама тражбина, пошто јој оскудева законски услов о јасној представци права". „Доказивање важности обвезе по времену, као терет, лежи иа тужиоцу, који из те обзезе изводи своје право. По томе, кад је тужена страна у тој тачци чинила приговора и у одговору на тужбу и у накнадном писменом објашњењу, под Бр. 10.837, сматрајући шужбу, као у основу неуредну , — онда је тужилац био дужан, да бар на рочишту определи време тражења, и тиме омогући правилну оцену питања о застарелости тражбе". „Непотпуност тужбе у овој тачци, даје право туженоме, да без обвезе нарочитог доказивања, само напомене, да је тужба застарела, па да му се верује, кад противна страна избегава да учини оно, што је дужна, т. ј. да своју тужбу представи нужним законским условима. (§§ 94. и 97. гр. судс. п.)" „Противно гледиште у примедбама Касационог Суда, не одговара дакле, природи правне употребе доказа; и на таквој једној претпоставци било би отворено поље изопачавању доказних средстава или дозволи софистичких навлачења, да се неко брани у измишљеној тражбини докажвањем факата, који у редовном поступању, има само да обара. б., Питање о застаоелости тужбе на основу § 928. б. грађанског законика, пречишћено је у нашој јуриспруденпији, и као стална законска примена, освештано је и одлуком опште седнице Касац. Суда од 22. новембра 1899. Бр. 9565. Без понављања разлога, који су јасно наведени и у овој тачци пресуде, Апелациони Суд дакле остаје на томе, да је тражбина застарела. Одлуна општс седнпце Касацноног Суда од 11. маја 1900. год. Бр. 4524.