Branič

27

треба онако бити сачињен, као шго се законом за сачињавање тестамента тражи — наређује то је онда по све схватљиво, да наш законодавац с обзиром на велику важност оваквих уговора, везује битност њихову за извесне — за тестаменат прописане формалности и услове, који се увек, и то потпуно и дословно морају испунити, па да такав уговор има законску вредност. Законски прописи о томе, налазе се у глави X грађ. зак. у чл. 161. 171. правила о поступању у неспор. делима. Па како је то све јасно, да у даном случају није поаупљено по наведеним законским одредбама о тестаменту, с обзиром на § 780. гр. зак. јер овај уговор није начињен пред судијом у присуству сведока нити пак иначе има ма каквих уелова уговора о коме говори § 780; и како не стоје разлози Апелац. Суда, да тужилац нема поава на тражење да се сторни брачни уговор поништи, са тога, што је то право личног карсжтера самих брачника — Марка и Росе, — јер кад се на исти уг.овор има да примени одредба § 780. гр. зак., и кад је тужилац на своје тужбено право овлашћен одредбом § 394. грађ. законика и, пошто се приватно правпом одношају пок. Росе према мужу јој Марку не може дати карактер личног права из § 33. гр. зак. — онда према свему томе разлози као и оцена Апелац. Суда не могу као исправнн да остану." „Прошивразлози Апелационог Суда 1. одељен>а од 19. м.ја 1900 године Бр. 2282. „Поред јасних разлога у пресуди Апелационог Суда, који довољно бране ствар, нека је дозвољено напоменути: да је управо трајном практиком код оба највиша суда, освештано начело: да је уредна јавна исарава несумњив доказ о праву без обзира на формалне недостатке при потврди код надлежних власти. То се доказује одлукама Опште Седнице Касационог Суда од 9. октобра 1899. године Бр. 7972., и од 5. маја 1900. године Бр. 3226; а у духу тих одлука само дан риније пре примедаба по овом спору, исто III одељење Касационог Суда по другом делу донело је аримедбе од 1. маја шек. године Бр. 3963., узимљући у

\ \