Branič

35

мора се у делокругу свог рада руководити прогшсима тога расписа, који за њ' важе. Ако то не чини, остаје одговоран за штету са неаравилне аримене закона. Према овим разлозима, нема никаквих доказа да је и X. одговоран за тражену накнаду, пошто се из акта види, да је продају вршио сатужени Н. код кога се, као царинског чиновника, предпоставља по самој природи службе, познавање законских прописа и надлежних упустава. Одлуком опште седнице Касационог Суда од 14. јуна 1900 год. усвојене су примедбе његова одељења. 17. Важноет акцепга намениди са неиеправним потпиеом ивдавача (Општа Седница Касационог Суда од 3. августа 1899. Бр. 5642) Тужилац, као акцептанат менице, тражи да се ослободи плаћања на разлогу, што издавач менице као неписмен, није свој потпис ујамчио крстом са потписима два сведока, без ч?га, вели, меница нема важности. Пресуда првостепеног смедеревског суда од 29. марта 1899. године Бр. 6.024 (коју је одобрио Аиелациони Суд пресудом од 7. маја_ 1899. године Бр. 1772) гласи: „По тачци 5. § 80. трговачког законика, вучена меница као правна обвеза, поред осталога, мора садржавати и потппс издавача. Неписмена издавача може да потпише други, а он ће поред имена ставити крст са потписом два сведока. Кад издавача потписује нарочити пуномоћник, треба да се назначи да га је потписао „по овлашћењу" или „по наредби." „На оспореној меници издавача, као неписмена, потписао је син, а остали услови нису испуњени, и зато меница нема важности према одредби § 81. трговачког закона. Мимо то, доказано је, да оригинална меница, кад је пуштена у ток, није ни имала издавача, дакле је у суштини била непотпуна; и тек доцније јавља се са неисправним потписом његовим, и зато у основу ие^важи. Са тих разлога пресуђено: да издавач нема права наплате по таквој меници и т. д. з*