Branič

62

Апелациони Суд одобрио је првостепену пресуду. По жалбама државног тужиоца и оптуженога Касациони Суд примедбама свога оделења од 23. септембра 1897 Бр. 4323. поништи горњу пресуду, налазећи, да овде нема места примени § 112. казн. зак. Јер кад тужени признаје, да је из општинске касе узео 500 дин. и тим новцем подмирио свој неки дуг, а да је тек доцније, пошто је истрага отпочета, његов син вратио општинској каси, онда према § 229. пом. зак. зовде стоји дело утаје, казнимо по § 113. казн. закона а које је дело и оптужен. Апелациони Суд није усвојио ове примедбе, но у своји.м противразлозима изјави, да утаје према § 229. крив. зак. не може бити тамо, где нема штете и одрицања, као што је овде случај, пошто је оптужени преко свога сина послао на попуну општинске касе ових 500 дин., којима се служио, што и државни тужилац признаје. Касациони Суд у својој општ:ј седници од 10. окт. 1897. Бр. 6852. нађе, да су примедбе оделења на закону основа е а одбаци противразлоге Апелационог Суда. 34 За важноет брачног уговора не тражи ее да један еупружНик мора имати имања у чаеу уговаран>а;'предмет уговарања може бити и будуће имаЊе; имање ее не мора поименце означити. ' Одлука опште седнице Касационог Суда од 26. III. 1898. Бр. 2668 ) По жалби тужилачке стране, Касациони Суд примедбама свога III. оделења од 9 марта тек. год. Бр2075 поништи пресуду из разлога: „По §. 781. грађ. зак. уговор на случај смрти сматра се као и тестаменат, а по § 426. грађ. зак. тестаменат може имати за предмет само оно имање, које тестатор има као своје сопствено. Код спорног уговора В. оставља својој жени М. непокретано имање, које он нема, по гласу поднетих уверења од стране надлежне власти, нити је у опште доказао, да га је имао у времену овог уговарања Према томе, Апелациони Суд, одобравајући пре-