Branič

69

зак. о накнади штете — како то одељење Касационог Суда узима, него према напред наведеном, ова одредба која се тиче правног поретка садржи не само правни основ за тражење накнаде у величини положеног јемства по § 400 грађ. ност., већ уједно и пропис природе материјалног закона, по коме се даје задовољење за таково приватно — правно тражење. Да се одредба § 389 грађ. суд. пост. односи и на случај тражења обуставе, а не само при тражењу забране и прибелешке, то је ван сумње према изречном пропису у § 420. грађ. суд. пост., у коме се као допуњујући пропису § 376. истог закона каже: да у срества за обезбеђење долази и обустава. Касациони Суд у општој седници од 28. априла 1898. год. Бр. 3702. одржао је у снази примедбе свог II одељења, а против разлоге Апелац. Суда одбацио, и тако упоредно: да дужник на случај, да поверилац изгуби парницу, нема право на новчано јемство које је поверилац положио, док грађанском парницом не докаже: да ја заиста и претрпео какву штету услед тога, што је поверилац и пре рока тражио обезбеђење. 37 Вреди меница, ча којо| је накнадно поеде употребе код еуда, етавд>ен потпие издавача ако издавач тражи напдату по меници и ако ]е непиемен не мора бити поред његовог имена крат, нити имати два еведока, јер је то потребно еамо онда, кад ее из издаваочевог потпи-за обвеза изводи. М., жена В. из Пожаревца за обезбзду 536 дин. што јој дугу1'е по мгници М. П. тражила је, да суд одобри забрану на покретност дужника. Првостепени суд решењем својим од 6 јула 1891 г. Бр. 16536 одбио је тужитељку (поверитељку) од тражења с разлога, што на меници нема потппса издаваоца. За тим је тужитељка на меници ставила свој потпис као издавалац и понова тражила забрану, коју је суд решењем својим Бр. 24143. уважио. Но по жалби дужника Касациони Суд примедбама својим Бр. 8518. поништио је горње решење са овог разлога: „Кад је жалилац у жалби за доказ поднео извр-