Branič

52

Б Р А Н И Ч

них закона разних области права — државног, грађанског (ириватног), канонског; такве су норме, које регулишу имовне односе грађана, норме, ко^е регуиишу службене дужноети званичних лица, услове ступања у брак и т. д. 2. Елементи казпеног законика. Материјални казнени законик садржи у себи два дела : први обухвата забрањену радљу и навива се диспозитивним или диспозпцијом ; она садржи у себи оиис оне радње, која предетавља дотично кривично дело. Други — излаже последице такве радше, одређује казну и назива се санкциоиишућим или санкцијом. Нови законици издвајају општи део, чије одредбе имају друкчију структуру; у њему се садрже опште норме, које се односе на поједине одредбе посебног дела. Такве опште норме очевидно, не морају се еастајати из два дела — дисиозиције и санкције. Као тип казненога законика јављају се прематоме у данашње греме одредбе посебног дела; одредбе пак општег дела представ.вају начела и иравила, која припадају свим одредбама, које улазе у састав посебног дела. Што се тиче првог дела, ^испозиције, то се она у савременом законику изражава на три начина. Први, најпростији начин даје диспозицију описну , кад законодавац назове дело једним опште — разумљивим изразом, у коме се састоје знаци дела, например — крађа, убиство; или кад законодавац, не налазећи такав израв или сматрајући га незгодним, набраја знаке дела иосебице (описна диспозиција у ужем смислу). Други начин састоји се у томе, што казнени законик у евојој диспозицији помиње само у опшге онај извор права, у коме морају бити усгановљене позитивне норме, за чије се нарушење предвиђа казна. Таква се дисиозиција зове бланкетном , а сам казнени законик, који такву дисиозицију садржи, бланкетним. Диспозиције друге врсте пружају ту корист сразмерно према диспозицијама прве врсте, т.ј. описним, што са прОхменом позигивне норме нри диспозицијама прве врсте, мОра бити промењен и казнени законик; при диспозицијама пак друге врсте он може остати цо старом. Најзад, диспозиција треће врсте јесте диспозициЈа с позивањем (указивањем —- цитирањем) и састоји се у тиме, што казнени законик не описује кривично дело, не иде такођер бланкетним путем, већ тачно цитира одредбу закона, која предвиђе оно дело. које он цодвргава казниУ колико се казнени законик тиче такве норме, која не иодлежи измени, згодније је употребљаваш описну дисповицију;