Branič
КРИВИЧНО ПРАВО
53
тако на пример, при одређивању казне за убиство. Обратно, ако је норвЈа, чија ее повреда иредвиђа казненим закоником, променљива, то је при редакцији казнених законика, који одређују казну за њену повреду, згодније употребљавати бланкентне диспозиције. Уиотреба дисповиције с позивањем зависи од систематизирања казненог законика. Удобност Ове Форме састоји се у могућности да се скрати текст и да се избегне цонавл>ање : кад се кривично дело описује једном речи> то понаиљање не изазива никакве незгоде; али ако се кривично дело одређује са неколко речи, то се при понављању може пропустити или изменити ма какав израз што често изазива неразумевање. Санкционишући део такођер представља собом три тииа. Прво, санкција апсолутно одређена , када законодавац тачно рогулише све последице извесног кривичног дела, тако да се сва радња судије ограничава на изналажење одговарајуће одредбе. Друга врста представља санкцију ансолутно-неодређену по којој законодавац казну ни у колико не одређује, већ је оставља увиђавности суда. Најзад, санкција релативно одређена оредставља средњи тип између прва два: овде се оотавља извесна самосталност суду при одређивању казне, али се ова самосталност ограничава границама означеним у законику. У старо доба ми наилазимо свуда санкцију апсолутно одређену. Кад законодавац одређује величину кривичне одговорности за кривична дела, то он може имати у виду или спољашњу страну кривичног дела — сам Факат његовог извршења^ величину и значај причињене њиме или угрожене од њега штете (објективна оцена кривичних дела), или унутрашњу сграну — лична својства и степен воље кривца (субјективни критеријум). У старо доба појам кривичног дела огледао се у појму материјалне штете; на субјективну страну кривичног дела није се обраћала пажња или, у крајњем случају, она је била споредна. Очигледно, да се у ово доба апсолутно одређена санкција јавља не само као могућа, но и као потиуно нормална, пошто тачно одређивање казне може бити извршено а рпоп. У току времена осетила се потреба да се одмерава казна према разаим ступњевима кривичности и у колико више добија значај унутрашња страна, у колико више законодавац узима у рачун вољу кривца, у толико је теже одредити унапред тачну казну и њену величину. Санкција закона добија