Branič

54

карактер апсолутно-неодређени. Поступно развиће овога питања ми видимо у времену од XIV до XVIII века. Али идеја потребе да ее огарантују лична права од самовоље судија изазвала је понова повраћај с анкцији одређеној У XVIII веку отпочиње протест противу апсолутно-неодређене санкције. У Немачкој, Француској, па чак и у Русији почели су тражити повраћај санкцији аисолутно-одређеној, при којој је ул01'а судије мора да ограннчи само на подвођење конкретног случаја под закон, другим речима, на прост, избор одговарајуће одредбе. У брзо је ипак било иримећено, да закон не може да предвиди све индивидуалне особине дела, од којих зависи степен кривичности; ово је довело до стварања треће врсте санкције, релативно-одређене. Нзен је творац био Фајербах, који је у цочетку био бранилац апсолутно-одређене санкцпје. Ову врсту санкније усвојила су сва новија законодавства; задра«але су се, истина, казне апсолутно-одређене и неодређене али оне састављају сразмерно незнатан број. У позитивпом савременим законодавствима релативно одређена санкција представља четири различите врсте, с обзиром на начин, помоћу кога закон ограничава слободу судија при изрицању казне: 1) закон понекада ставља упоредо за избор две или више казне алтернативно ; 2) закон спомиње само шахЈтит казне, остављајући судији да смањује казну по својој увиђавности до њене најниже мере; 3) закон спомиње само гшштит качне, остављајући судији да повишава казну до највише њене мере; 4) закон спомиње и тахјтиш и гшштит казне; ова врсга санкције преовлађује у данашњем праву. Најзад, срећу се чесго комбинације прве врсте са другом и т. д. Али и релативно — одређена санкција не одговара потребама савременог кривичног правоеуђа. Наравно, и судија није увек у стању тачно да одреди степен унуграшње кривичнОсти учиниоца дела, пошто су у већини случајева односи између судије и оптуженога и сувише кратковремени. На основу тога казаматска администрација даје право дв се мења величина казне, коју је суд изрекао, и смањити ]е, например, на једну трећину или на једну половину. На тај начин јавља се нова ФОрма кривичне санкције: судија, изричући казну, не даје јој апсолутну меру, већ одређује само највећу меру, коју извргаиоци могу смањити. У нашем казненом законику ми наилазимо на све Форме кривичне санкције, на пример, §§ 61, 104 б. 121, 122,128,129