Branič

Б Р А Н И Ч

чија повреда не повлачи за собом казну — ј ес у нитања која не улазе у област кривичног права. За кривично право имају битан значај: повреде кажњиве и некажњиве. Кажњиве повреди норама јесу кривична дела. По теримнологији која је у науци усвојена, повреде норама правнога поретка називају се обично правним повредама или нвправдом , ЈЈпгесћЦ неправда кажњива назива се неправдом кривичном. Појам кривичног дела састоји ее, према томе, иа два елемента: иротиворавност и кажњивост. Елементи ови имају потиуно самосталан значај и ретко се додирују. Кажњивост противлравних радња јавља се као спољашњи знак и оснива се искључиво на казненом законику, по принципу: пиИа роепа зте 1е§е. Ма колико да је дело опасно, ма колико оно бунило јавну пр вну свест, најзад, ма колико да га је законодавац забранио, ипак без изричне напомене у казненом законику, оно не може бити кажњиво. Другим рсчима, радња човечја може бити призната кривичном и кажњивом само тада, кад су за време њеног извршења постојале одговарајуће законске одредбе о забрани и о казни. Такав је појам кривичног дела у савременом кривичном праву свих образованих народа. Оба елемента — и противправност, и кажњивост — променљива су. Свака променау друштвеној организацији увек се огледа у одговарајућој промени норама правног поретка, па наравно, повлачи за собом и одговарајућу промену у облаети забрањених радња. Не заборавимо, да је било време, кад је чак норма не уби губила свој значај у односу оца према сину и госаодара према робу. У наше доба норма не уби јавља се као безусловна; али је ова безусловност само Фиктивна — зар се не мења она за време рата противним наређењима: убијај неиријатеља што је могуће више. Променљивост оба елемента, очигледно, установљава собом и променљивост самог кривичног дела. ОвО стално развиће, инак, ни V колико не мења правну природу кривичног дела: оно те увек било, ]есте и биће правна повреда, т.ј. повреда правних норама или оних обавезних правила, која је законодавац установио за дотичну епоху и за дотично место. б) Кривична радња и кривична нерадња. Норме правног поретка, по садржини својој, садрже у себи две врсте захтева. Прво, држава тражи,- да грађанин не чини оно, што се противи цељима и интересима државе; закон, који установљава такву обавезу, ограничава се указивањем или означењем оних промена у спољашњем свету, оних појава, на чије извршеше гра-