Branič

КРИВИЧНО ПРАВО

5 7

ђанин не сме да уиравља евоју радњу. Закон у овим случајевима одређује извесно ограничење у човечјој радњи, забрањујући је или наређујући да јој се да правни карактер: он се јавља као закон забрањујући, као норма забрањујућа. Друго, дрисава у многим случајевима тражи помоћ грађана ради својих цељи; она указује оне појаве, чије извршење признаје као дузкност грађана. Закон установљава, таким начином, за грађане дужност да врше извесне радње, те се према томе и јавља у том случа]у законом императивним, императивном нормом. Цељ је императивне норме извршење извесних радња у области правних односа; цељ је забрањујуће норме — недоиуштање њихово. Према таквој разлици у садржини норама, издвајају се две врсте кривичних дела: повреде забрањујуће норме и повреде норме императивне, радња и нерадња (пропуштање), ЛеКсШт согш58шш5 и с1еИс{ит от1551отз, Ве§ећипд и (Јп1;ег1а55ипц. Објективна страна радње садржи у себи извесну појаву у спољашњем свету; објективна страна нерадње, на против — неизвршење, неиспуњење, дакле, осуство такве радње, која се признаје законом као потребна. Ио некада, између осталога, редакција закона може да не одговара садржини норме; императивна норма може бити изражена у Форми забране, а забрањујућа — у Форми наређења. По спољашњости разлика радње и нерадње огледа се најбоље у редакцији диспозитивног дела казненог законика : при радњи диспозитивни део казненог законика редигује се обично у иозитивној Форми; при нерадњи — у негативној. 2. Садрасина кривичног дела. Први елеменат кривичног дела — противправност — јавља се као елеменат унутрашњи, другим речима, одређује се садржином кривичног дела; други — кажњивост — напротив, јесте елеменат спољашњп и одређује се оним последицама, које закон везује са кривичним делом. По садржини својој сва кривична дела, као повреда законодавчеве заповести, безусловно садрже у себи непослушност вољи законодавчевој. То је општи моменат, који подједнако припада свакој правној повреди. За тим, према цељима и еадржини самих норама, које се нарушавају кривичним делом, ово последње, т. ј. кривично дело може имати различиту садржину. Норме правног поретка управљене су наравно, на добро друштва и појединих лица.