Branič

из

СУДНИСЈЕ

1. Удомљена кћи аа живота својих родитеља има права да тражи из заоотавштине њихове накнаду за пристојну спрему ово удомљења ако ову није раније од њих добила2. Кад нижи суд усвоји примедбе Касац. Суда он се у току даљег расправљања спора при изрицању својих одлука не можо удаљавати од усвојених примедаба. (Одлука О. Седнице Касационог • Суда ) Првостепени суд аа вар. Београд пресудом евојом од 27. новембра 1901 год. Бр. 28181., одбио је тужитељицу г-ђу Милицу од тужбеног тражења као неумрсног. Апелациони суд (судије: И б. Ивковић, Л. С. Букомановић, Г Б. Б. Несторовић, Мих. Г Б. Миловановић и сек^егар М. Ј. Митровић) цресудом евојом од 2. марта 1902 год. Бр. 924 оснажио је пресуду првостепеног суда. По жадби тужите.вице г-ђе Милице, Касациони Суд (судије: г.г. Љуб. Каменчић, Алекса Васић, Св. Јањић, Љуба Симић и Милан Ст. Марновић, (иоследња су двојица одвојили мишљење) примедбама свога III оделења од 12. Августа 1903 год. № 4906, поништио је Апелац. иресуду, са разлога : »Као што се из тужбе и осталих акта овог спора види, тужитељица не тражи мираз, па да би за овај случај било места иримени § 760 и 762 грађ. зак. већ од масе тражи извесну суму на име удомљења , које јој отац њен није дао цриликом удаје њене, па ни доцније за живота његова. »Одредбом § 397 грађ. зак. која гласи: „женској деци припада уживање: издржавање, снабдевање и пристојно удомљење по постојећем обичају," — даго је право женској деци ца удомљвње. Ова одредба не прицизира моменат до кога кћи б"