Branič
68
б р а н и ч
— одноено женско дете — има право да ово удомљење тражи, него женском детету законским путем зајемчава једно право. Иб овог логично излази, да је женском детету остављено, да се тим правом користи, да га употреби или не, и ако га не може или неће да употреби, зато само исто право не губи § 22 грађ. зак. — док му ово право не застари. Према томе и тужитељица, која се налази у случају ћерке која није добила своје удомљење, нити је то своје право на удомљење стекла употребом за живота њенога оца, кад сад хоће њиме да се користи, онда само по наведеном законском пропису тражи једно право своје, загарантовано јој одредбом § 397 грађ. аак. »Тумачење Апелац. Суда, да се одредба § 397 грађ. зак не односи на женску децу удату, него само за неудату, не садржи у себи тачну мисао законодавца Законодавац ]е хгео, како је то већ напред казато, да женској деци зајемчи једно право исто тако против браће, која су склона да забораве моралну дужност према сестрама, као и против самог оца, који такође може своју дужносг да заборави. „У осталом и еама одредба § 397 грађ. зак. иоказује да законодавац није хтео да прави разлику на удату и неудату женску децу, већ је изван сваке сумње ~ широком својом одредбом друге тачке § 397 грађ. зак. — баш хтео да обухвати и све остале случајеве, па и удатих кћери, које нису добиле удомљење при удаји и тиме заштити им једнотако при• родно и тако праведно право, право на удомљење. Усвојивши ове примедбе, Аиелац. Суд (судије г.г. Мих. Стевановић, Н. Младеновић, Д. К. Драгутиновић, Н. Каралић и Васа Симић) пресудом својом од 25. августа 1903 год. № 3333 преиначио пресуду ирвостеп. с.уда и осудио тужену масу да тужитељици на име удомљења плаги шеснајест хиљада динара и паннадп парничне трошкове и таксу. Ова је пресуда поништена по примедбама Касационог Суда, јерјеод гужитељице наплаћена спорна такса према процењеној вредности спора, али је ипак Апелациони Суд остао при ранијој својој пресуди, ,досуђујућк тужитељии Милици 16000 дин. на име спреме и пристојног удомљења (пресуда од 24 маја 1904 год. Бр. 2179.) Ну по жалби пуномоћника тужене масе, Касац. Суд примедбама свога Н1 оделења (Решавале су судше: г.г. Мил, Ј.