Branič

18

8.

Грађанска накнааа по кривичном јеметву. (Одлука оиштв седниде Касацпоиог Сула од 18 —VIII—ШК г 1>р. 6867) Тужилац је са још шесторицом јамчио код трнског окружног суда у Бугарској, да тужени, који је био под ислеђењем и у притвору за кријумчарење, не ће као српски поданик осујетити истрагу бегством, но ће увек по позиву предстајати бугарским властима. У име свога јемственог дела, тужилац положи суду 1000 динара, поредделова које су положили остали јемци, чиме је измирена сума у 7646 динара, којом је тужени оптерећен. По овом јемству, тужени је пуштен у слободу али није хтео предстајати бугарским властима, и зато је по одлуци бугарског министарства финансија, положено јемство припало државној каси. Тужилац је тражио, да му тужени по основу § 833. грађ. закона накнади његов део јемства у 1000 дин. са 6% интереса и т. д. Пресудом лесковачког првостепеног суда од 23. марта 1899. год. Бр. 4173. тужилац је одбијен од тражења по разлогу: што није утврђено, да је тужени тражио или уговарао да тужилац за њ јамчи, а нема. доказа : каквој правној или трговачкој вези између парничара, из које би се извела последица, да је тужилац морао за туженог да јамчи. Добровољно улажење тужиоца у обвезу јемства, не може служити као основа уговору, јер оскудевају услови § § 531. и 560. грађ. законика, који важе и о уговору јемства. Сам пристанак туженога, да буде ослобођен притвора, не ствара за њ никакву обвезу, кад се не дохазује да је то ослобођавање дело његове иницијативе. Са овог разлога нема места траженој накнади ни по основу деловодства (§§. 629. и 630. грађ. закона) т. ј. што је тужилац извршио посао који је туженом донео користи или кога је морао сам да изврши. Пресудом Апелационог Суда II. одељења од 22. маја 1899. год. Бр. 2073. осуђен је тужени на тражену накнаду, по основу §. 606. грађ. закона, јер је узето да је поменута. кауција, дуговање од зајма са неодређеним роком плаћања.