Branič
из суднице
73
новића дугује 2.000 дин., а коју је на стовариште пренео кад му плати хиљаду и пет стотина дин. у року до 31 октобра т. год. а ако утоме року облигацију не искупи да сеЈпо њој наплата тражити мора, онда нема права на одкуп мање суме од оне у облигацији означене од 2000 дин.« У место да му је стовариште вратило 500 дин. више наплаћених преносом оне облигације у 2.000 дин. у исплату његовог дуговања од 1.500 днн., стовариште му је издало ово писмено. Стога је тужио стовариште и тражио да је дужно да му врати ових 500 дин. више наплаћених, него што је стварно дуговаопоЈ основу §. 60Ј. а. грађ. зак. покојемје забрањена при уговоримаЈ о зајму већа хасна од 12%. А за доказ, да је онај преносј облигације у виду теретног уговора куповине и продаје симулиран (неистинит, привидан) позвао се на речено писмено стоваришта, које му је издало пстог дана кад је и пренос извршен и из којег се види, противно овом преносу, да тај пренос није извршен у виду теретног уговора куповине и продаје, већ у виду исплате његова дуговања (дакле као 8 о 1 п 1 јо ), тврдећи да је то симулирање извршило стовариште да би прикрило праву своју намеру, наплату веће хасне од 12°/ 0 која је изрично по §. 601. а грађ. зак. забрањена. Пр судом првост. суда вар. Београд од 31. јан. 1905 бр. 3029. тужилац је одбивен од свог тражења са ових разлога: „да нема доказа. да Је потраживање фирме „Косовљанин" означено у писмену од 26 маја 1901 год. а у чију је исплату по признању тужиоца пренето примање од тужиочевог дужника масе пок. Крсте Јовановића, произишло из зајма, јер се то из њега не види, већ само писмено, како је написано за тужену фирму ствара претпоставку да је дуг од куповине пива произишао, какав основ тужени и истиче. А чим овај факт кије утврђен онда је остало не доказано, да је исплата извршена путем преноса дужниковог примања, учињена ради симулације већег интереса, какав је правни основ у тужби из несен, усљед чега се у см §. §. 178 и 304. гр. с. п. правно потраживање, изнесено у тужби којим се вишак од сгварног дуга натраг тражи, не може задовољити". По незадовољству тужилачке стране, Аиелациони је суд пресудом својом од 28. Марта 1906. бр. 1237. одобрио пресуду првост. суда са овом допуном разлога :