Branič

72

БРАНИЧ

своје добро може узети и по својој вољи располагати. Ова формална предаја потребна је само код покретних ствари. Примедбе III. одељења Касационог суда налазе да је разлика, коју Апелациони суд поставља о моменту и начину предаје закупног добра код покретних и непокретних добара погрешна, па је поништио цресуду Апелационог суда радн дослеђења. Апелациони суд је дао противразлоге да нема места дослеђењу, остајући при свом ранијем гледишту у пресуди јер је тужена страна у поменутом року отказала поменутп уговор делом — § 532 гр. з. тиме, што се из закупног добра пре закупног рока и рока за отказ иселила, п изречно што је о томе известила тужилачку страну. Општа Седница Касационог суда ол 8 Фебруара 1906. бр. 255. нашла је са 9 против 6 гласова, да примедбе одељења не стоје, па је оснажила пресуду Апелационог суда, којом јз тужилац одбијен од тражења накнаде штете. Др. Д. М. Суботи1.

Прн теретним уговорима противно §. 601. а. грађ. зак. не може се уговарат! ве^а хасна од I' од ото (Одлука 0. С Касац. Суда од 1. Нов. 1905. Бр. 9223.) М. Миловић, овд. каф., представио је тужбом, да је дуговао 1.500 дин. дуга од позајмице овд. стоваришту пива Косовљанин, које заступа Жнвко Јовановић. И како о року није могао испунити своју обавезу — платити овај дуг — он је понудио стоваришту за гаранцију исплате своје интабулисано примање у 2.000 дин. са 10% год. инт. на имању масе пок. Крсте Јовановића. Кад се г. Ж. Јовановић, као стоваришни застунник, уверио о истинитости и сигурносги овога потраживања његова, он је, у место да стовариште обезбеди надхипотеком на ово интабулисано његово примање, тужиоца натерао да код кварта врачарског изврши пренос наплате овог примања на стовариште пива под видом теретног уговора куповине и иродаје, а он — Жнвко Јовановић изда му, као заступник стоваришта под истим даном 26. маја 19 . . кад је извршен и пренос облпгације на стовариште, писмену обавезу за стовариште ове садржине: »г. М. Миловићу, каф озд., стовариште ће вратити облигацију по којој му маса Крсте Јова-