Branič

Б Р А II И Ч

под називом законске службености; док новији,' махом 1 , то не чине. 5. — Суеедеко право (МаећћаггееМ) или Помеђашка угодба. — Већина законских ограничења {вршења права својине уведена је у корист сопственика суседних земаља и непокретних добара, , а у тежњи да се задовоље њихове узајамне потребе да се унапреде њихови привредни интереси и да се справедљивим начином регулишу случајеви сукоба њихових права и интереса. И то је управо разлог што многи правни писци и новији законици 2 сва та законска ограничења излажу под називом Суседско право (^асћШаггесМ), као једноставну правну творевину. Црногорски законик назива суседско право Помеђашком угодбом. Чл. 851 вели: „Номеђашка угодба и права која она. за поједине прилике, сусједима даје, долазе од узајамних додира и потреба, које само сусједство мећу сусједима ствара. По томе закон угађајући њихове интересе обзиром на ред, пробитак и потпуније уживање њихових добара, наређује: да у неким приликама сусјед ради сусједа нешто претрпи, у печем се стегне, нешто од цјелине свога права уступи што без тих сусједских додира не би требало да буде." 3 — Помеђашку угодбу тај законик разликује од Помеђагиког Послужја 4 или од тзв. реалних службености, јер угодбу нау мудре граииие, како би се својина сложила с одржаљем доброг друштвеног поретка (в. ВаиЈгу — 1_асапШепе, Ргемв с1е ЉоН сга1, 1. I стр. 886 № 1425 и друге пнсде) а од повијих писаца Р1ашо1. ТгаНе е1етеп!;а1ге с!е с1гоЈ4 сга1, 2 а<1. 1901 1 I стр. 583 и 591 брани старији назив и схватање. Тако и Италијански зак. чл. 533—615. 1 Од најновијих грађанских законика и Шпански (од 1889 год.) задржао је старије схватање и назив, јер у чл. 549—593 говори о законским службеностилш. А тако исто и Португалски (од 1867 год.) чл. 2282—2285, који се односе на воде; а у чл. 2286 вели: „Све друге службености, које су установљене у јавном или приватном интересу, јесу права ограничења (рестрикције) права својине." 2 Напр. Саксонски (§§ 345—368) Одношаји суседних земаља. 3 А у тој се угодби говори о граничењу (чл. 110), о иревјеси (чл111—112), о дрвету на граниди (чл. 113), о жилама дрвећа (чл. 114), о пролажењу (чл. 115—116), о води уопште (чл. 117—121), о натапању земаља (чл. 122—132), о потоцима и сплакама (чл. 133—135), о зидању (чл. 136—138), о зиду који здања раздваја (чл. 139) и о трошну здању (чл. 140). 4 Чл. 851: „Помеђашкој је угодби слично помеђашко послужје. Тако послужје доноси да је власнику једне земље његово право влаштине стегнуто тим, што је на корист власника сусједног добра одређено да