Branič

ЗАКОНСКА. ОГРАНИЧЕЊА ВРШЕЊА ПРАВА СВОЈИНЕ

ређује сам закон, а иослужје није обично посао закона него самих имаоника." 6. — 2) Законека еу ограничења вршења права евојине у нашем законодаветву ова: а) Прибрежни сопственици земаља поред пловних, вода дужни су оставитн дуж воде за пролаз стоке и људп који се баве пловидбом онолико простора, колико власт где за потребно нађе, и на том простору не сме се иодићи никаква ограда. А ако би пак за пристајање лађа или сплавова било потребно на ком хместу вигие простора, то се може по закону о експропријацији само с накнадом узети (чл. 8 зак. о водама). 7. — б) Прибрежни сопственик властан је, истина, да своју земљу, коју вода рони или односи, противу урона утврди но само у толико, у колико би му нужно било да је спасе и сачува од даљег уроњавања, али, без одобрења полицијске власти , не сме до саме воде у кориту реке дрва засађивати, пунити, подзиђивати, откопавати илп преграђивати, ако би то имало уплива на својства воде, њен ток или висину у јавним водама, или би се тиме наносила итета туђим правима на употребу воде (§ '267 грађ. зак. н 3 алинеја чл. 15 зак. о водама). 8. — в) Прибрежни сопственик земљв норед какве непловне воде ограничен је у употреби воде јавним обзирима, који истичу из свезе и потребе воде; нарочито, пак, не сме том употребом наносити штету истом праву осталих прибрежних сопственикА нити причињавати успор току воде, нанос или поплаву земљама осталих прибрежника (2 и з алинеја чл. 9 зак. о водама). Потпуна потрошња текуће воде је искључена. Шта више, ако која опттипа или село нема уоиште довољно воде, она или оно има право да, по претходном одобрењу полицијске власти, по мери своје потребе, а без икакве накпаде, добије од прибрежних сопственика земаља, које леже поред непловне воде, потребну количину му овај не може забранити да иешто чини па његовој земљи или да сусјед сам ие може нешто на својој властитој земљи урадити, што би му без тога сасвим слооодно било. Главна је разлика међу иомеђашком угодбом и помеђашким послужјем та, да угодбу наређује сам закон, па и ие било о томе уговора или друге постанове самих сусједа, док, на против, хоће ли какав сусјед имати послужја или пеће, није обично посао закона него самих имаоника".