Branič

7*

ЗАКОНСКА ОГРАНИЧЕЊА ВРШЕЊА ИРАВА СВОЈИНЕ

99

нанесе, може тражити од полицијске власти да ова сопственику те зграде нареди, да је поруши или утврди ; а на случај оштећења, несумњиво је, може тражити судом да му причињену штету накнади (§§ 31, 800 и други грађ. зак.). •24. — Граничење. — Граничење је обележавање материјалним знацима пограничне линије између суседних земаља. Ако, дакле, између суседних -земаља нема видних граница, или, ако оне нису по својим местима, онда је, по свима данашњим грађанскнм законицима, 1 сваки сусед властан од осталих суседа искати: да се границе између њихових земаља поставе где треба, а о заједничком трошку у размери дужине границе свакога од њих, или, о трошку онога који је узрок да се граничење изврши. Та се, пак, операција састоји: а) у испитивању исправа о својини, да би се сазнала просторпја сваке пограничне земље; б) у мерењу земаља, да би се на месту тачно утврдила стварна просторија сваке од њих; и в) у обележавању пограничне линије, што се чини на самом земљишту (нпр. копањем ендека, укопавање каменпх белега итд.) •25. Наш Грађански Законик не садржи о граничењу изречних наређења. на ни оно из § 858 Аустрпјског законика, ио коме је „сваки сопственик обавезан да с десне стране свога главног уласка огради свој простор и да га одвоји од суседовог простора." Али, да и по нашем законику сваки сусед има право судом тражити да се његов сусед нагна на граничење, види се јасно из § 934, ио коме не застарева „право на опредељење међе, умке или границе", разуме се, суседних земаља. По томе, несумњиво је, да су и нашп судови дужни расправити спор о граничењу, било сами, било упућивањем парничара на избрапи суд, а по аналогији тач. •2. § 434 грађ. суд. поступка.

1 Види ове законике: Француски, чл. 646; Италијански, чл. 441; Немачки, §§ 918 и 919; Португалски, чл. 2346—2353; Саксонски, §§ 364—366; Холандски, чл. 679; Шпански, чл. 388 и Црногорски, чл. 110: „Ако између сусједних земаља нема очевидних граница или оне нијесу на правим мјестима, сваки је сусед властан тражити од осталих да се границе поставе гдје треба. Трошкове граничења чине сви сусједи, сваки према дужини своје границе. Ипак, ако је само један или неколицина њих узрок потреби те радње, тада трошкови и падају на онога, или оне, ко им је узротс"