Branič

ЧЕК II ПОТРЕБА ЊЕГОВОГ ЗАК0НСК0Г НОРМИРАЊА У НАС 125

или у корист неког трећег, сав или један део капитала, који су уписани у кредиту његовог рачуна код трасата, на кога се чек вгЈче и код кога су ови капитали на расположењу (тзротМез) . Чек се може вући само по виђењу. Ако бн чек био на један или више дана по виђењу, било би немогућно разликовати га од мандата или менице, и благајна би била лишена једног дела својих примања. Налажући чеку обавезу да буде по виђењу, нема бојазни од сличне конфузије. Клаузом по виђењу не заштићавају се само интереси благајне, него и интереси имаоца чекова. Чек је једно плаћање; ну, кад се хоће да изврши једна исплата није довољно то обећати. Чек са датумом претпоставља да капитали са којима располажемо нису слободни у моменту, кад је чек емитован. Он тада долази у категорију кредитних исправа, за које се везује известан ризик. Сем тога, чек се мора сматрати као средство за компензацију, ну како би било могуће комПензирати чекове који би имали разне рокове? 0 овоме услову да чек може бити само по виђењу сагласна је и теорија и пракса. По самој његовој саобраћајној природи, по улози коју има да врши, плаћање чеку мора бити одмах по виђењу тј. одмах чим се затражи, ради чега се чек мора презентирати трасату у врло кратком року. Ово двоје: плаћање по виђењу п кратак рок презентације трасату ради тога виђења тј. наплате, чине битну карактеристику чека. Француски закон изрично каже: „Тои^ез зириМшиз епћ-е 1е Игеиг, 1>епеИс1ан'е ои 1е 1лге, ауап!, роиг ођје! <1е ганЈге 1е сћедие рауаМе аи1гетеп1; ср1'а уие е! а ргеппеге ге^шзћ Поп, 80п1 пиПез с!е р1ет ЉоИ." Прннцип је дакле код чека: да му је цлаћање одмах по виђењу и кратак рок ради ове презентацнје. Ова клауза да се чек има платити одмах по виђењу, сматра се као нешто што је по самој природи чека и законом одређено и за то време плаћања не мора бити изрично означено у самом чеку, и по правилу не улази у форму чека. Код чека редовно и бар по формп фигурпшу најмање три лица: онај који издаје чак — издавалац, трансант, мандант; онај у чију се корист чек издаје — ремитент; и онај ко треба чек да плати, на кога се чек нздаје, вуче трасат, мандатор. Ну могу бити и само два лица, ако неко изда чек у своју корист те да сам прими новац од трасата.