Branič

II 3 С У Д Н II Ц Е

395

и Даринку, које полажу ирече право наслеђа на имање пок. Милана и оспоравају у опште право наслеђа унуку Живку. Пресудом првостепеног суда округа београдског од 16. септембра 1905. бр. 24930. одлучено је: да унук Живко има прече право наслеђа од тетака, које искључује из наслеђа. Суд се позвао на § 399. гр. з. по коме .је унук Живко једини II искључивп наследник свога деде пок. Милана по праву представљања свога оца Илије, који је по § 419. гр. з., као вољни убица, изгубио право наслеђа. Живко пак није изгубио ово право, јер је овака кривица личног карактера, те се њене грађанске последице не могу на другог простирати. Апелациони суд својом пресудом од 17. новембра 1905. бр. 4441 одобрио је ову пресуду, усвајајући горњи разлог, и додајући нов: „што се Илија, син пок. Милана, чија се имовина има да наследи, у погледу права тога наслеђа, сматра, као и да га нема, да је мртав, и за то њега у праву овога наслеђа представља његов син, а унук пок. Милана, Живко. Касациони суд (III. одељење) решењем својим од 9. маја 1906. бр. 5061. оснажио је ову пресуду Апелационог суда. Тако је: наследник убичин добио наслеђе имовине, и ако је његов предак изгубио право наслеђа као убица. 1)г. Д. М. Суботић.

А^о је ^ривац ставлвен под поротни суд за више кривичних де<ла, ^оја је извршио у разним општинама, ван општине свог домици^да, онда ђе се поротници из реда грађана бирати из општине, у ^ојој је домици^д о^рив^љенога и места где је сто^дица првостепеног суда. (по два). Одлука опште седнице Касационог Суда од 2. марта 1905 год. Вр.-2313). П. Ц. из Репишта, решењем Врањског Првостепеног Суда од 11. јануара 1905. бр. 540., стављен је под поротни суд и у притвор, за то: а., што је ноћу између 24. и 25. септембра 1904. године, удешеним кључем отворио подрум Младена Маринковића из Дупљана и из овог му украо једну пушку система „Маузер Кокиног" са ножем, опасач и 40 бојевих метака; и