Branič

394

В Р А Н II Ч

Апелациони суд пресудом својом од 25. септембра 1901. бр. 3406 оснажио је опет пресуду нрвостепеног с^да, али не из ранијих разлога, већ из ових: Кад по § 419 грађ. зак. Илија, отац тужиљин као вољни убица свога брата Тихомира губи право да наследи пок. Тихомира, онда ни Милица, кћи Илијина не може имати право да наследи имовину пок. Тихомира, јер она не долази непосредно на наследство, већ по праву представљања свога оца Илије, дакле носредно у смислу § 403. гр. зак. — Како је право представљања способност, да потомак у наследном року заузме место умрлог претка н да добије, колико би његов умрли предак добио (види тумачење код § 402. гр. зак.), то тужиља Милица заузимајући место свога оца Илије, који је без права, не може ни добити никакво право наслеђа имовине пок. Тихомира, дакле не може ни представљати онога, ко је без права баш и да се узме, да се онај, који је жив може представљати но томе, што се сматра, да је Илијно право на наслеђе његовог брата Тихомира угашено. Касациони суд решењем својим од 23. јануара 1902. г. бр. 388. поништио је и ову пресуду Апелационог Суда наводећи: да би но § 419 било погрешно узети, да и деца убице не могу наследити убијенога, јер би се у таквом случају огрешило о опште правило, по коме је недостојанство, као и свака друга казна, лична, те као таква не прелази са претка на потомка. При том је упутио суд, да оцени: да ли тужиља Милица, као рођена синовица, а без обзира на право представљања свога оца Илије, може имати по законом реду прече право наслеђа имања пок. Тпхомира од тужене браће од стричева. Апелациони суд је овде дао против-разлоге 6. фебруара 1902. бр. 536, којима се поткрепљују ранији разлози и побијају примедбе Касационог суда. Касациони суд у општој седници од 15. марта 1902. г. бр. 1339 нашао је да против-разлози стоје, и с тога је оснажио пресуду Апелационог суда бр. 3409/901. Тако је дакле: наследница убице искључена из наслеђа имовине, коју би њен отац наследио, да није из наслеђа искључен као убица. II. Пок. Милан имао сина Илију, који га је убио, и од овог Илије сина Живка, као унука. Осем тога две кћери Илинку