Branič

26*

Б Е Л Е Ш К Е

403

соватп само психолого и социологе а никако антропологе. Али постоји и друга категорија злочинаца, који зла дела врше по нагону и на које мање утиче спољашпост или пролазна страст а више органска структура њихова. То је категорија рођених злочинаца. Они се могу познати по многобројним анатомским и биолошким својствима. Рођени злочпнац је абпормални створ, управо дете или дивљак паше цивилизације. Право на место силе — Изборни суд у Хагу прошле године имао је да решп т. зв. венецуелски спор Установа хашког и-зборпог суда постоји тек од пре неколпко година, а иије нп први пут случај, да се у Хагу дође до међународног споразума у пнтересу светскога мира. Али зпачај овога суђења као што је лепо истакао председник суда тадашњп руски минпстар правде Муравјев лежп у томе, што се тада први пут велики број држава обвезао да поштује одлуке изборног суда у Хагу. Првп пут тада је заједничким заједгшчким садејством представника готово свих културних народа право постављено на место.егме, ирви пут је практичнп облик добила формула, да право, треба, може и мора да буде јаче од бајонета. Досадашња историја хашког изборног суда није пружала најлепше изгледе за будућност. На почетку на против, сумњало се у успех, те је изгледало, да ће многе сангвиничке илузије бити порушене. Енглеска је преко свога заступпика Рагшсеро^е изнела најшпре предлоге у смислу опште пдеје о миру, да су многе меродавне државе одрекле свој пристанак на њих. Али, то је било само у теорији, У пракси је тада Енглеска све дубље и дубље газила у бурски рат и одлучно је одбијала сваку интервенцију изјављујући, да ће и по-

кушај за интервенцију сматратп као ,,непријатељство" — тако се она дипломатски изразила. Што се тиче Немачке, њен елоквентни цар није се устручавао да своје најлепше беседе посвети — благодетима мира. Али то је била само теорија. У пракси баш су се представници Немачке на конфереицији мира у Хагу држали врло хладно. Они су говорили, да стоје на гледишту Молткеовом, који је идеју о светском миру сматрао само као сап. Оно што су немачки представници Штенгел и Цорн тамо изводилп, било је више него што је пасиван отпор и што тај отпор није бпо активан, има се захвалпти куртоазији немачких представника према иницијатору Хашке идеје, руском цару Николи II Али је сада са.ча ствар узела на једап пут са свпм други облик. У венецуелском спору Немачка је у првом реду ангажована. Овим спором, који је изнет пред Хашки суд створен је један преседан, случај, који ће бити значајан за питање о миру у будућности. II ако јеидеја била лепа, она је губила много за то што је Немачка није хтела примити. Сада је лед пробијен. Почетак је учињен и то крупан и значајан почетак какав се није дао ни замислити. Изборном суду у Хагу до сада је недостајала егзекутивна власт јер се ја/ч/и није хтео потчпнити праву слабијега. Сада се и Немачка потчинила праву — па ко онда неће сматрати за „моралну" дужност" да му се потчини? Такав почетак ствара традицију. која такође представља извесну моћ, извесну власт, која може лако бити јача од традиције силе. За првим случајем, доћи ће други, трећи, и тако ће се створити обичај, а моћ обичаја, као што је познато траје вечито не само код индивидуа него и код народа. На послетку ће доћи дан, када ће цео свет појмити да је право