Branič

412

Б Р А Н И Ч

писар д-р Земан заиста одао једну тајну у тој парници адвокату противне стране д-р Лаву Поперу, који је ту тајну у парпици и употребио. Такав поступак једног конципијента, којим је, узгред буди речено, после осам дана како је тајну одао прешао у канцеларију д-р Попера заслужује инкрпмисани израз. Оно што је конципијенат д-р Земаи учинио долази у врсту најтеже фелоније и за осуду је. — Суд је ослободио д-р Ауербаха од кривице п у разлозима достојно жигосао неколегијалан поступак његовог писара д-ра Земана. * Адвокати у Аустрији — Целокупан број адвоката у Аустрији на концу 1905 год. износио је 4635, за 57 више него на копцу 1904. год. У Вечу је било 1224 адвоката, Линцу 82, Салцбургу 27. — Адвокатских приправника било је 1967 за 217 више него на концу 1904. годпне. Психолошко истраживање исказа На последњој седници бечког јуристичког друштва отпочела је дискусија о предавању д-р Штерна из Бреславе: о психолошком истраживању исказа. Проф. Лефлер констатовао је да постулати о забрани сугестивних питања нису нови, што је још и у Пандектима нађено. По њему први исказ, који један сведок да, најважнији је. За то се ваља постарати да искази сведока буду што свежији да што мање времена прође између дела и саслушања сведока. — Адвокат д-р Шнебергер изнео је неколико примера у којима су сведоци било сугестнјом или другим лажним схватањем свога положаја у парнпцп, давали лажне исказе: нарочито код сведока је обичај да се не држе факта, него њихова субјективна мишљења. * Адвокатски рачуни — Е. X. Виплпнг наппсао је у једном пемачком листу

опширно о адвокатским рачунпма бечкпх адвоката, који овде у кратко региструјемо: У наше доба постоје само две врсте људи у Ввропи, код којих првобитно захтевана цепа п после плаћена сума ни у каквој сразмери не стоје. То су улични продавцп у Напуљу и маоги адвокати у Б&чу. Пођете ли којом улицом неапољском не можете сз спасти наметљивости тих продаваца којп вам траже сто пута више, па после дају разне стварчице за сто пута мање од онога што су тражили. Тај исти утисак оставили су на мене — бечки адвокати, не велим сви. Само један пример: Једап позоришни директор и један писац туже једног новипара, чијим су се критикама осећали увређени. Новинар је био осуђен и имао је трошкове да сноси, па пошто је у Аустрији кривично парничење бесплатпо, осуда се обично састоји у томе, да осуђени плати адвокату протпвне стране хонорар. У овом случају адвокат оног позоришног директора тражпо је па име хонорара 2000 круна. Претрес је трајао свега два дана, па је и самом суду тај адвокатски рачун изгледао папрен. Новиеар је преко свога адвоката тражио, да онај адвокат његових противника, који тражп 2000 круна специфицира свој рачун. Он се одазвао томе позиву и рачун је онда скочпо на 7800 круна. После многих преговора, цењкања и парничења, на послетку је рачун сведен на само 200 круна, дакле десет пута мање од првобитног захтева. У том погледу немачки су адвокати, вели Виплинг, много скромнији. И за то наводи масу примера. Судија Мањо о смртној казни — Познатп француски судија у Шато-Тјери Пол Мањо, прозван „добричинасудија" због тога што је једног не-