Branič

Б Е Л Е Ш К Е

4:15

Криминалогије — При копцу XIX. века знаменитп научници од којих је велики број у жпвоту створпли с.у једпу општу социјалну науку, којој су дали име Криминалогија. Чувепп немачки цравник и професор кривичног права па прашком немачком уппверзитету д-р Ханс Грос у своме каппталном делу НапсЉисћ Јиг ТЈп1егбисћип§'ЗПсМег а1а 8уз(;ет (1ег КгјтјпаПзНк (Мипсћеп Ј. 8сћл\ 7 е12ег Уег1а^ 1904.) ево како је специфпцирао Криминалогију као науку. Оа је њу поделио на три велике групо; 1. Кримипалпу Антропологпју, 2. Криминалпу Социологију и 3. Кримпналну Фепомепологију. Ериминалну Антропологију састављају две науке; 1. Криминална Соматологија, 2. Кримипална Психологија оојектпвна; Криминалну Соииологију састављају две науке: 1. Криминалиа статистика, 2. Крпмипалпа социјална психологија; а Криминалну Феноменологију састављају опет на две науке: 1. Криминалистика и 2. Криминална психологија субјективпа. Криминалистика се даље рачва на две групе на: 1. Науку о појавама злочина, и 2. Науку о истрази. Све науко, које смо побројали скупа чине: криминалну полшпику, која се рачва опет у две груие: 1. Кривично право материјално и формално и 2. Фенологију. Шематпчки моглп би то да представимо овако:

Ангропологија С о ц п о л о г п ј а Феноменологија криминална криминалпа крпминална

Соматологпја Психологија криминална објективна

Криминалпстика

Психологија субјективна

Статистика Психологија кримин. социјална

Наука о појавама злочина

Наука о истрази