Branič

414

Б Р А Н II Ч

10. и 27. уетројства централне државне управе пропцсао је правила о притвореницима о осуђеницима код полиццјских и општинских власти. Правила садрже 36 чланова и писана су са великим непозаавањем зграда, које употребљавају паше полицнјске и општинске власти за затвор. Довољно је само сићп у подруме главпс полиције, Управе вароши Веограда, па ће се сваки уверити, да би се п најздравији притвореници у оном гади, смради и кужном ваздуху морали за најкраће време разболети. Међу тим та нова правила министра унутрашњих дела паписана су без обзира на хигијенске и здравствене потребе сваке индивидуе и за то би их требало и ако су нова подврћи што пре ревизији и допунити их. Покрет против слободног суђења у Енглеској и Северној Америци — Многи европски правници у више маха расправљали су проблем слободног суђења у том смислу да би такво слободно суђење у данагпње време било за препоруку. Међутим један одличан познавалац слободног суђења у Внглеској и Северној Америци, дакле у земљама, где грађанско право није још кодифицирано д-р Јулије Улман тврди, да се баш у тим земљама осетио покрет против суђења. дакле да судија по општим принципима по којима се н раније судило (сошшоп 1а\у) за поједине случајеве доноси одлуке. Још је Џон Стјуарт Миљ славио као највећег правника евих времена Енглеза Јеремију Вентама, који је цео свој живот посветио кодификацији енглеског права и у место преседана судијских тражио тачну и одсечну реч несумњиву заповест државног закопа као нзвор правосуђа. Енглеска правда историјска је са учешћем лајика у правосуђу. Епглеско правоеуђе мало троши хартије п це-

локупан обичајени утврђени поступак јо усмегт, а не писмен као у нас. Па ппак свет пекако впше не осећа гаранције у таком суђењу и за то се и у Епглеској све то јаче осећа покрет који захтева писане законе од којих се неће одступати. То је исти случај п у С.једињешш Државама. Мпоге државице у републици похитале су да имају писане законе а једпа од њих Лујизијана, бнла је прва, која је од корица до корица усвојила Наполеонов Сос1е с1у И . Модерна држава ваља знати почива само на два основна стуба: на закону и па праву који један другог треба да контролишу и правне потребе једнога народа да задовоље. Кодекс Барбасети — Један учитељ борења Талијан Варбасети скупио је сва правила, која се односе на одбрану части н двобој и издао у једну књигу, коју је назвао „Кодексом". Некн аустријокп судови због оскудицс одредаба у кривичног закону почели су да примењују тај кодекс, који је је написао један обичан човек, дакле приватна личност, и ако по општим појмовима један од најмеродавнијих, када је у питању двобој. Против тога се дигла велика опозиција те је и бечко министарство правде било принуђено да изда нарочити распис против примена проппса из кодекса Барбасетијева. Нови законски пројекти — У министарству правде раде се неколпко нових законских пројеката, који ће се изнети пред скупштину кад ова буде дошла у редован сазив 1. октобра о. г. Међу пројектима палази се и предлог закона о адвокатима. Очекивати је, да ће легислативни рад новс скупштине бити п плодан и користан за земљу.