Branič

В Б Р Н Е Р

I. § 130. к. з. не говори више поименце, као § 100. пруског к. з. о јавном дражењу грађана на међусобну мржњу и презрење, већ о довођењу у опасност јавног мира јавним дражењем разних друштвених класа на међусобна насиља. Не поједине присталице разних класа, већ саме класе морају бити дражене на међусобну борбу. 1 Под друштвеном класом разумеју мотиви више лица, која услед истог положаја у животу, или због сагласности у мишљењима, циљевима и интересима, важе као сједињена и услед тога се обухватају заједничком ознаком и узимају као целина. „Свуда се при том иретпоставља, да се поједине личности, које се разумеју под појмом „више лица", јасно познају и спољно разликују. Неодређене апстракције, којима не одговара спољна схватљива форма, нису довољне." Изрази као „реакција",. „нообразовани" не означавају према овоме класу. Али свакојако могу бити образоване класе заједничким религиозним, политичким и друштвеним веровањем и партијским програмима, међу којима држава има особиту дужност да спречи насиља. Нарочито се мисли на сталешке и занатске класе, као и религиозна Ј/дружења: племиће, судије, адвокате, зајмодавце, свештенике, поседнике фабрика, пекаре, касапе, јевреје, католике, протестанте итд.; али не смеју у ово време остати неспоменути ни капиталисти без занимања. Рајхстаг је заменио реч непријатељства (пројект) речју насиља, да би тиме показао, да се дражење не односи само на вољу, већ да оно мора да нагони и на дело, и управо на насилно дело. Дражење мора бити јавно учињено, али не мора имати насиље као последицу. 2 Казна је новчана до 600 марака или затвор до 2 године. Такво је наређење, нарочито у данашњој прикривеној друштвеној борби, правично и савремено, припрећена казна, пошто је одређена без минимума свакојако нпје велика. 3 II. Услед испада ултрамонтанаца вотирао је рајхстаг1 Ц. С. од 23. септ. 1887. 2 Ц. С. од 24, окт. 1881: ,На супрот § 126, који захтева, да се наруши јавни мир, говори § 130 о довођењу у опасност мира." За постојање дела из § 130 не захтева се, да је дражење произвело раздражено распопожење; довољно је, да оно изгледа за то подесно. 3 Строжи је био закон против опште опаснпх тежња социјалне демократије од 21. октобра 1878,, делимице продужен до 30. септ. 1890. Нове предлоге учинио је Ктетапп, <11е босГаИешокгаИе ип<1 Њге Векашрћт§> Вег1ш 1889.