Branič

324

б р а н ii ч

Г)иав1 — ро88в8810 је вршење права службености. Ако то право већ пмамо, онда је СЈиаз!—ро8зе8810 само примена права службености; а ако тога права немамо, онда ће она бити разлог да то право узукапијом добијемо. У томе другом случају државина се не оснива ни на каквом правном основу, већ она сама може бити Ши1п8 за конституисање права. 7. — У Римском праву фпш — ро88е8810 је била призната код два стварна права: службености и суперфициеса. Као разлог 1 за признавање важности овим државинама наводило се ово: прибављање путем узукапије и других стварних права тако је исто потребно као и прибављање својине; а да би се то могло установити потребно је признати и заштићавати и државину других стварних права а не само ствари. 2 Иризнавање ове врсте посесије састојало се у томе, што се и она штитила интердиктима као и права државина. 3 Неки од ових интердиката, којима се штитила диавх роз8е8810, јесу они исти, којима се заштићавала и права државина а други су пак установљени специјално за заштиту ове врсте државине. 4 Прва се врста интердиката могла применити само тамо где вршење права службености претпоставља детенцију ствари, на којој се право врши. Тако посесија узусфруктуса или које друге службености конституисане у корист кога лица, тесно је везана са детенцијом ствари, па се с тога посесору службености може дати право на ш^егсНскшг иИ розбМеМб иШе или икиМ или на ш1ег. гесирегапДае ро||е8810шб б . Ови се интердикти могли применити код свију врста видљивих службености, али не и код посесије невидљивих службености. 6 1 В. РисМа, стр. 157. 2 I,. 49, § 1. рг. Б. с1е ас1ди. розв.: р088езб10 поп 1атеп согропз, ве<1 шгх8 ев1. Рисћ1а, § 329, Апт. а. 3 * Б. 20. Б. (1е вегу. 8, 1... Меодие е(; ш(;ег(11с1;а уе!и1 роезебзопа сои8Шд.г{;а аип4. РисМа, § 230, Апт. ђ.; Салковски, § 76, III, в, 1. 4 Овакав је случај код права суперфициеса, где се могао применпти ШегсИскип иИ е 1е§е 1осаИош8 вирегИсхе ћчттш. Рисћ1а, 8. 157 и 158. 5 Но у римском праву овај се иитердикат није могао применити и на случај десјекције Ле VI, с тога, што титулар права узуфруктуса није имао посесију, па стога из ње није ни могао бити избачен. Овде се могао употребити иШе ШегсћсШт 81 иН. ЉиГ ргоћЊИиз е88е сћсеШг. Рисћ1а, § 230, Апт. 6 Ако би наш сусед сазидао на својој кући и други спрат и тиме повредио нашу квази — посесију службености, ми га на поштовање наше