Branič

ПРИВАВЉАЊБ СТВАРНИХ СЛУЖБЕНОСТИ

325

Тако исто за заштиту квази — државине зегуИикип ргае(Ногит ги8^1согит, римско је право установило нарочите интечдикте и то не за све, већ само за неке од њих. Разлог се томе налази у самој природи тих службености. Оне се врше у одређеним већим или мањим размацима времена. Постојање њихово не представља између посесора и послужне земље један однос, који је видљив и сталан, да би се о квази — посесији одмах могло закључити. На против посесија се може познати само по појединим вршењима тога права. Те су службености невидљиве и дисконтинуелне. У римском ее праву држало за правично, да се једна таква посесија не може заштићавати на исти начин, као што се то чини код посесије видљивих и континуелних службености. С тога разлога су посесије ових службености заштићаване само у колико би прекидање њиховог вршења било штетно по агрикултуру. Тако су признати интердикти само за четири-врсте пољских службености. То су т^егсИскпп: <1е Шпеге ас^псрге ргш^о, 1 с1е адиа е1; с1е гтз, с!е 1оп1е п с1е !оп!е геКс1еп(1о. Код посесије службености с!е Шпеге ас1,идие једап јединп случај употребе није довољан па да да право на интердикт, већ је потребна дужа употреба.' 2 Код осталих службености довољна је једна једина употреба, па да се одмах може подићи пнтердикт. 8. — У немачком праву посесији права такође се признаје заштита под извесним условима. По § 1029. немачког грађан. Закона, посесор може тужити сваког, који га узнемирује у"вршењу права службености. Но право на ту тужбу условљено је овим: а) потребно је, да је службеност уписана у баштинске књиге на име сопственика и б) да је право службености вршено на годину дана пре узнемиравања бар један пут. 3 државине, не бисмо моглп натерати интердиктима, којима се штитила права државина. У томе случају римско је право давало важности овој формули: 81 ш вио сјш <1 ('агаа!;, ^иос! поМз посеа!, Чипс орепз по\т с1етшНаМо егИ песеззапа. Б. 5. § 10. Б. с1е 0. N. N. 39, 1.; РисМа § 230. Апш ш. 1 Противу сметања не употребе већ оправљања пута, овај интердикт ипје био довољап, јер се иоред посесије морало доказати и само право службености. РисМа, § 230, Апш. 0. 2 Римслш правпици траже најмаље за 30 дапа последње године. РисМа, § 159. 3 Као што се видп овом није много заштићепа посесија. Она се може чуватп само ако је заједно са правом (уписана у баштинске књиге).