Branič

332

Б Р А Н II Ч

конститусано није имао вредности или је био законом забрањен. Упис у баштинске књиге је само начин прибављања права службености и ако њему није претходпо шзкив ИшЈиз, он даје само посесију права а не и само право. Ако се посесија права службености оснива на упису у баштинске књиге, онда је за застарелост потребно 10 годипа; у противном рок је 24. године. 1 1ат регреШо, Шт сопИпетег гге роГез1, и1 пи11о тотепГо роззеззго еша ШегреИст тпеаШг. 14ет ек 1П вегухкпЊиз ргаеШогит игћапогит ођзегуакиг. Б. 14. рг. Б. с!е вегуј! 8, 1. РисМа § 256, Апт. 1. Као што се види у римском праву дисконтинуелне се службености нису могле стећи узукапијом. Тако је исто питање решено и у француском праву. Аг1. 690 и 691. одредили су, да се застарелошћу могу прибавитп само видљиве и континуелне службености; невидљиве а тако исто и дисконтинуелне не могу се стећи застарелошћу. А ЈогМоп то важи, ако је службеност у исто време и дисконтинуелна п невидљива. 6. В. ^асапОпепе ( Ргесга Ле пгоИ сШ1, Г Г. I. р. 978) износи против ове одредбе интересантне разлоге, који заслужују пажњу. Законски се пропис оснива на тој консидерацнји, да је допуштење од стране господара послужне земље, да се врши службеност само један акт толеранције, која се оснива на добром суседству. Кад би се пак допустило да се и дисконтинуелне службености (нпр. пролаза) могу стећи узукапијом створило би се између суседа у неку руку ратно стање, које пе би донело користи. Међутим налази се, да овп разлози нису тачни. Ако њима има места кад је службеност у исто време и дисконтинуелна п невидљива, они ипак нису довољни, да украте узакапију посесији само дисконтпнуелпих службености. Један сусед на пример на суседној земљи начинп пут не само за пролаз пешака, већ и за иролаз кола; па тај пут наспе и шљунком. Господар послужне земље види све то и не узнемирава посесора у пролажењу, јер зна, да је службеност пролаза дисконтппуелна и да се узукапијом не може стећи еМат рег тШе аппоз. После 30 година посесор пе захтева право службености пролаза, већ захтева својину на оном делу земље, на коме је пут паправљен и француски су судови усвајали овакве захтеве. Закон је дакле хтео да спречи конституисање службености а допустио је стицање својине. У томе се, по мишљењу француских аутора, састоји нелогичност одредбе аг1. 691. С. С. Остали законодавци: прускп, Бегпћиг§', Б. а11§'. Еећг. е4с. 8. 408; аустријскп (§ 1471) Зкгћепгаисћ, ор. сИ. 8. 803; Кизпоу 8. 852, као п наш законодавац, допуштају, да се п дисконтинуелне службености могу стећп уз}'капијом, али под тим условом, да јеу одређеном року времепа три пута постојао случај, да се право вршн и оно у сва три случаја било вршено. 1 Код нас још пису уведене баштпнске књиге, већ је тапијама дата важност, коју ужива упис у баштинске књиге. (Законодавно решење од 13. јула 1850. год. В. № 1197. 36. V. стр. 259.). Према томе држимо, да со под уписом у баштинске књиге, код нас има разумети означење у тапији послужног и повласног добра, да у корист повласне на нослужној ствари постојн једпо право службеностп.