Branič

ПРНВАВЉАЊЕ СТВАРНИХ СЛУЖБЕНОСТИ

331

Држимо, да се питање може решити по аналогији § 930. Г. 3. који гласи: „Код онпх права која се ретко извршују, н. пр.: при оправљању места, пли оправи гата, или јаза воденичког, или бране, мора онај, који би застарелошћу другога нагнати хтео на притнцање с трошком или радом у пемоћ, не само показати, да је 24 године прошло, пего и да је се бар трипут случај догодио, гдеје вазда то право силу и снагу имало и у извршерве доводило се". У овој законско.ј одредби налазимо правило за аквизитивну застарелост права па реалне, стварне терете (Ееа11ав1;еп), који су врло слични праву службености. Стварни терети од стварних службености разликују се у томе што код службености господар послужне ствари нпје дужан ништа радити, већ се његова обавеза може састојати сам ш поп ЈесЈепс^о; напротив код реалних терета та се обавеза састоји 111 {ас1епс1о. § 930. односи се само на стварпе терете а не н па службености; но ми држимо да се путем аналогпје ова одредба може применити н па .стварне службености Ч Према томе дисконтинуелне с.е службености по нашем праву могу стећи под овим условима: ако је посесија трајала 24 годпне и ако се за то време бар трп пута појавпо сл^чај, да се нраво могло вршити и оно у та три случаја било извршено 2 . 16. — Трећи услов за стицање службености је пзвестап рок времена, у коме мора бити посесије. У нашем праву по томе року разликујемо обичну и извапредну застарелост. 8а обичну застарелост по § 929. захтева се рок од 10 односно 24 године. У опште прави се разлика између стицања права, кадје посесија уписана у баштинске књиге или пе. Упис у баштинске књиге показује, да су траденс и акципијенс покушали да конституншу право службености. А кад то ираво има да се тек стекне узукапијом значи, да се оно није стекло раније с тога, што правни основ, на коме је право 1 Држимо, да је ово правилпо по томе што је наш § 930. превод § 1471 аустрпјског грађапског закона, а коментаристи тога закона сматрају, да се по тој одредби могу и стварне дисконтинуелне службености прибавити застарелошћу,. Зкхћепгаисћ, ор. сИ 803; Кивпоу, ор. сИ. 8. 852 2 Остала законодавства ово су питање различито решила. У римском праву зегуИитев ргаеШогит шзИсогит еИатб! согропћив. ассескт*;, тсогрога1ев 1атеп зипс, е1 Шео иаи поп сартпШг, пе1 п1ео Ш1ез вип1 зеггчШез и1 поп ЋаЂеапГ сеНат сопНпиатџие роззезвшпет. ^ето етт