Branič

378

Б Р А Н II Ч

у исто време се и у њој прописује, да сејатаци увек вегиају, и да се обеси и онај који га скине. Вешање се је извршивало обично о какво дрво. Но овај се је начин врло кратко време примењивао. У свима сачуваним- пресудама, потврђеним височајшпм решењима, почев од 1822. па на даље, у којима се злочинац осуђује на смртну казну, нигде се не каже, да ће се она извршити вешањем. 2. Други је начин стрељање (убијање из пушака). Од сачуваних извора први пут налазимо овај начин примењен у једној пресуди Народног Суда, потврђеној височајшим решењем од 9. фебруара 1823. 1 Њоме је један убица осуђен, да се убије из пушака. Убијање из пушака од тада се је стално кроз цео овај период досуђивало као начин извршења смртне казне у свим пресудама, изузев случајеве, у којима .је примењиван начин, о коме ћу говорити под 3. 3. У четвртој десетини прошлог столећа уобичајило се као начин извршења смртне казне над убицама: одузимање ■живота на исти начин, на који је виновник уморио своју жртву. Ако је злочинац убио батинама или сикиром, п он је тим оруђима убијан. У томе се је у таку крајност терало, као што ће се видети нз следећег излагања, да се је пазило, да ли је убиство пзвршено н. пр. ушимице или резом сшшре, да ли ударом секиром по глави, па је и убица псто тако погубљиван. Исти овај начин видели смо, да је прнмењиван иу времену од 1804. до 1813., али с том разликом, што се тамо тако није кажњавало за све случајеве убијства као овде. Као пример за овај начин извршивања смртне казне навешћу пресуду Управителног Савета, потврђену височајшим решењем 15. јула 1837.- Неки шеснаестогодишњи младић ударио је секиром у чело дете од 9 година, па за тим га је ради прикривања трага истом преклао. Оном пресудом осуђен је „да се истим начином умори, т. ј. да се удари секиром у чело, па, ако остане жив, да се закоље секиром, и да му се тело за углед метне на точак, где да остане, до год се не распадне." 1 Држ. Арх., Народни Суд, Л« 2150. 2 Држ. Арх., Држ. Савет, № 1887.